Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОГ СТАБЛА 197 цело се тело састоји пз шест сасвим простих примитивних оргаџа. Из ових р&звијају се по одређеним законима стотине костију. мускула н других органа, које разликујемо на одраслим кичмењацима. Чудновати веома компликовани ток развијања ово^ за^гетног облпка готово је псти код човека и мајмуна као и код амфибија и риба; у томе видимо, конзеквентно биогенетичном основном закону нов, веома важан доказ за опште порекло свпју кнчмењака из једног јединог преоблика, хордее. Ма колико били важни ови општи аргументи упоредне ембриологије, ипак потребно је да се човек неколико година зарије дубоко у настрану и тегобну област ембриологије да би стекао чврстог уверења о њеној филогенетичној важности; стога нису ни ретки ембриолози (нарочито из школе модерне експерпментне науке о развићу) који до тог уверења никако не могу да стигну. Сасвим друкчпје стоји ствар са опипљивим доказима које узпмамо из једне удаљеније областн из палеонтологије. Чудновати петрефактп, окамењени остаци и отисцп изумрлих жпвотиња и биља, дају нам у руке непосредне историске доказе којн нас обавештавају о сукцесивном појављивању и нестајању појединих врста и група биолошких облика. Геологија је чврсто утврдила историски ред седиментерних стена, које се на дну река п мора постепено таложиле из густог шљама; а пз дебљине н величине њихових слојева извукла закључке о њиховој старости и о релативном трајању њиховог постајања. Огромно дугачко време за које се органски живот на нашој земљи развно обухвата милионе година; једни га рачунају на једва сто, други на стотпне милиона година. Узмимо ма минималан број, од прилике сто милиона година, то се он према пет великих главних периода органске историје на земљи делп отприлике тако, да најстарија, археозоичка периода обухвати већу половпну; пошто се седиментне стене из овог доба, највећим делом гнајс и кристалични шкриљац, налазе у метаморфнчном стању, то се петрефакти који су у њима не могу распознати. У најнижим следећим слојевима панеозоичке периоде налазнмо најстарије остатке окамењених кичмењака, силурске прарибе (селахијер) и штитоноше (ганоиде). Њима следују у девонском спстему најстарије диплеусте (прелазан облик од риба ка амфибијама). У над овим првом вишем, карбонском систему или систему каменог угља ступају први сувоземнн и четвороножнп кичмењаци: амфибије из реда стегоцефала. Затим, мало