Delo

198 Д Е Л 0 доцннје, у пермском систему појављују се пајстарпје амниоте* н то ниже рептилпје гуштерастог облика (такосаурије); али тонлокрвнпх тица п сисара још нема. Тек у тријасу, најстаријем седнменту мезоцончног доба, појављују се први сисари и то кљунари из подкласе монотремата (памтотерије и алотерије). Њима следује у јури ирвн торбари (продиделфија) и у кредп генеолошки облици плаценталних животнња или животиња с постељицом (малотерија)). Своје најбурније развиће нашло је сисарско стабло тек у следећем, терцијерном добу. У четири нерноде овог времеиа, у еоцену и олигоцену, миоцепу и плиоцену, па све до данас расте непрестано број, разполикост и савршенство мамалиских (снсарскнх) врста. Из најниже опште групе плацешалија пронзилазе као четирн днвергентна главна стабла легије зверова, глодара, копитара п господара жнвотнња. Све је остале легије надмашила легија примата, у коју је још Лине сакупио полумајмуне, мајмуне и људе. Историска сукцесија по којој се појављпвали разпи степепи кичмењачког развића одговара потпуно морфолошком реду ступњева њиховог све већег савршенства, оном истом реду кога смо стеклн штудијама упоредне анатомпје и онтогеније. Ова палеонтолошка факта долазе у ред најважнијнх доказа за човечпје порекло из дугачког реда вишпх и ннжнх кпчмењака.Јер за ову нсториску сукцесију класа, која нотпупо хармонира са морфолошким п систематским степенима, нема другог објашњења до теорије о пореклу; од протнвника ове теорије друго објашњење нити је дато, нити је покушано. Рибе, диннеусте, амфибије, рептилије, иолумајмуни, мајмунп, људолики мајмуни н мајмунолики људи нераздвојнн су чланови дугачког ланца нредака чији је најмлађи и најсавршенији члан сам човек. Од наведених налеонтолошких факата нарочнто је један важан, на име нозна појава класе сисара у геологији. Ова пајразвпјенпја група кичмењака излази на позорнпцу живота тек у нериоди трпјаса, у другој краћој ноловини органске исторпје на земљи. Она бива застунљена у мезозоичком добу за време владавнне рептилија само са неколико ннжих и мањнх облика. За време тог дугачког доба кога једнн геолози рачунају на 8—11, другн на 20 и више милиона година, развила .је владајућа класа рептилнја опо снлпо богаство чудовишних