Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОГ СТАБЛА 199 зма^евских* облика: морске змајеве (ханпсауријер), крилате змајеве*(треросаурпјер), колосалне сувоземне змајеве (диносауријер). Класа„сисара на против дошла је тек много доцннје, у терцпјеру^до тог богаства у многоструким, великим ијако диференццјјдогм плаценталијама, које јој зајемчава господарство у модерном добу. Многобројна и темељна иснитивања последњих деценија о генеолошкој историји сисара довела су све зоологе којп се тиме баве до дубоког уверења да се сви сисари дају известн из једног заједничког корена. Јер све мамалије од најнижих кљунара п торбара па до мајмуна и човека имају заједнички великп број упадљпвих ознака којима се у исто време одвајају од свих осталих кичмењака: длака и нзвесне жљезде у кожи, храњење младунаца млеком, особени облик доње вилице и слушних кошчица које су с њом у вези, као и друге ознаке лубањских облика; даље чашнца (ра!е11а) и крвна зрнца без ћелиског језгра. Потпуно развијена пречага (дијафрагма), ко.ја као каква преграда потпуно дели грудну од трбушне дупље налазн се само код мамалија; код свију осталих кичмењака комуницирају обе дупље једна с другом. С тога данас и важи монофинетично или једностаблено порекло целе класе сисара за сваког нравог стручњака као потнуно оправдан историски факт. Према овом важном факту губи право „мајмунско питање“ много од велике важности која му се обично до сада приписивала. Јер све важне последице које се дају из овог пптања извести при расуђивању о нашем човечнјем бићу, нашој прошлости и нашем телесном п душевном јединству, остају неуздрмане свеједно да ли се човек да извести директно од каквог примата, мајмуна, или пак од какве друге гране сисарског стабла, од каквог нижег непознатог сисарског облика. Нарочито је важно нагласити ово с тога, што је ту скоро од стране језуитских зоолога и .језуитске зоологнје предузет опасан покушај да ову главну тачку нашег учења замагле и да у „пптање свију питања“ унесу понова мрак. У једном богато илустрованом и веома распростањеном делу које је Нанс Крамер издао пре неколико година под насловом „Васиона и човечанство“, обрадио је један мудар и начптани антрополог, проф. Клач у Хајделбергу „постанак и развиће човечијег рода“ и нарочито одлично извео ираисторпју човека и његове културе. Али он побија науку „о пореклу