Delo

200 Д Е Л 0 човека од мајмуна“ као бесмислену, ускогруду и погрешну;“ ову оштру осуду мотивише тнме што ннједан од данас живих мајмуна не може да буде праотац људи. Овако бесмислено тврђење пнје нре тога никад ниједан прави стручњак изнео. ГТриђемо ли ближе овој Доп Кишотској борби видићемо брзо да Клач у главном има исте погледе па питекопдну теорпју* какву ја од 1866. заступам. Он каже изрично: „три људолика мајмуна, горило, шимпанз и орапг изгледају као огранци једног заједничког корена којн је веома сличан корену из кога су гибом и човек произашли“. Овај хипотетичан заједнички основни облпк свију примата, кога он назива „приматоид“, обележио сам га још много раније нод именом архипримас; тај је облик жнвео у најстаријем терцијерном времену, а вероватно развпо се још у доба креде нз старијих сисара. Веома усиљена и неприродна хипотеза којом је даље Клач покушао да конструише велику удаљеност примата од осталих спсара држим за погрепшу, а тако исто и сличне хипотезе које су ту скоро поставили Алсберг, Вилзер н други антроиолози, противни теорији о мајмупском пореклу. Свн ти и слични покушаји имају заједппчку сврху да спасу нривилеговаш1Ји „ноложај човека у природи“ и да провалу између њега п сисара што је могуће вшне рашпре, његово иак право порекло.да замагле. То је позната тепденција парвениа, коју налазпмо тако често код скоро „оплемљепих“ синова п унука честптих људи којп су се својом сопственом спагом уздигли до високих места. Високој власти и њеној савезницп црквп допада се ова надутост, јер преко ње биће потпомогнуто и њпхово сопствено фосилно уображење у „божпју слпку и прнлику“ човека н у привилегпсану „милост божију“ владалаца. Воологу и антропологу који строго научно испитује ову важну генеологи.ју, стало је за тим антропоцентричним тежњама таман толико, колпко и за готским дворскнм календаром; он само тражи да пађе чисту пстину, каква му се пружа нз богатих резултата модерипх природнпх паука, а ту внше нема сумње да .је човек у правом смислу потомак мајмуна, п то једног давно изумрлог људоликог мајмуна. Као што је често наглашавано од стране поштених прпсталпца овог убеђења докази за аптропологију су ваиредно јаснп п прости, много јаснији и поузданији но код многих другнх сисара. Тако на ир. порекло слона,