Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОГ СТАБЛА 203 4 прот е|има осталим мајмунима. На основу свију овпх и других факата сматрам порекло човека нз изумрлих терцијерних људоликих мајмуна за исто тако сигурпо доказано као и порекло тица ЈЈЗЈ^ептилија, или рептплија из амфибпја, порекло у које данас‘не сумња нн један једини геолог. Генеолошко је сродство тако тесно као што је то 1830. у својој одличној књизи о људоликим мајмунима изнео мој преминули колега, берлипски анатом Роберт Хартман (са којим сам пре 50 година заједно седео крај ногу Јоханес Милера); он је предложио да се цео ред примата подели у две фамилије, на једној страни нримарије (људи и људоликп мајмуни) — на другој симилие (прави мајмуни, катарине или псточни и платирине или западни мајмунп). Од како је холандски лекар Ендеп Дибоа открио пре 12 година на Јави чувене остатке фосилног мајмунског човека (рИћесап1гориб егесШб) и с тим нспунио празнину т. зв. ,,недостајалог члана“ (М1ббте; Нпк), поникла је о овој интересантној групи примата обилна литература; у њој је нарочито важан доказ штразбуршког анатома Густав Швалбе-а да раннје пронађене лубање из Неандертала прппадају једној нзумрлој врсти људи, која стојп у средини између питекантропуса и правих људи: ћото рппи^еишб. На основу веома тачног поређења оборио је Швалбе у исто време све тенденциозне приговоре које је раније подигао Вирхов против ових н других фосилннх пзналаоака, оглашујући их за патолошке абнормитете. У свима важним остацима фосилних људи који су доказивали човечије порекло из људоликих мајмуна, хтео је Вирхов да открије патолошке промене које су условљене нездравим животом, костобољом, рахитисом п другим болестима дилувиских пећинских људи; на све -се могуће начине мучио да обеснажи јасне доказе њиховог приматског сродства. Исто тако спустио се Вирхов у борби око питекантропуса до невероватних предпоставака, само да побије његову важност као правог међучлана између људоликих мајмуна н човека. Још и данас се често чују препирања око овог важног „питања о мајмунима" од лајика и од једностраннх антрополога заблудио тврђење да празнина између човека и људоликих мајмуна још није испуњена н да правн члан недостајања још није нађен. Ово је тврђење потпуно усиљено и доказује само непознавање факата или неснособност разумевања њихове филоге-