Delo

Д Е Л 0 212 горчине. Једнно су ме још начин и час занимали и обеспокојавали. Моје испружене руке напђоше најзад на чврсту препреку. То је био зпд, по свој прилици од камена — врло гладак, љигав н хладан. Пођох дуж њега, ступајући са свом опрезном неповерљивошћу коју ми улише неке старинске приче. Наставих међутнм, пут, али ми то не поможе нп најмаље да одредим величину моје тамнице; јер је зид пзгледао тако савршено једнолик, да сам је ја могао обнћи и вратити се на место поласка а да то и не приметнм. С тога потражих нож којн ми је био у џепу кад су ме одвели у ипквнзиторску собу, али њега не беше. Одело ми је било замењено хаљином од грубог сукна. Мислпо сам да пободем пож у какву пукотину у зиду, те да тако утврдим тачку поласка. Тешкоћа је, при свем том, била незнатна премда ми је, како сам био збуњеп, испрва била несавладљива. Ја оцепих комад од ивице хаљине, и прострех га, свом дужином, под правим углом према зиду. Тако пипајући морао сам наићи на крпу, кад довршим свој кружни пут око тамнице. Бар сам тако мислио, али не бејах рачунао на величину тампице, пити на своју сопствену слабост. Тле је било влажпо н клњзаво. Посрћући ишао сам папред неко време, док се пе спотакох и падох. Крајњи умор примора ме да останем лежећи, и сан ме убрзо савлада. Кад сам се пробудио, пружих руку и нађох хлеб и крчаг с водом. Био сам и сувише изнуреп да бих размишљао о овој околности, већ стадох пожудно јести п пити. Одмах потом предузех поново свој пут, и с много напрезања доспех најзад до места поласка. До места где сам пао избројао сам иедесет и два корака, а пошто сам паставио пут избројао сам још четрдесет и осам, кад сам стигао до крпе. Било је укупно дакле сто корачаји; а рачунајући два корака у лакат, нретпоставнх да обим таминце има педесет лаката. Био сам паишао, међутнм, на внше углова у зиду, те стога нисам могао створнти никакву преставу о облику свода, јер ппсам могао а да не иретпоставим да је то био свод. Мало је било циља — наде извесио нимало — у овпм истраживањима, али ме је нека неодређена радозналост подстицала да пх наставим. Удаљих се од зида, и решнх се да иређем тамницу иоиреко. Испрва сам ишао с крајном опрезношћу, јер .је иод, и ако је нзгледао да је од чврсте грађе, био љигав и клнзав. Најзад