Delo

БУНАР II ШЕТАЛИЦА 213 се охрабрих, и не оклевајући дуже стадох ступати чврсто трудећи се Да идем-по правој линији што је више могуће. Тако сам 'одмакао за неких десет или дванаест корака, кад ми се ноге заплетоше у остатак од подеране ивице од хаљине. Ја стадох иа њ, посрнух, и треснух силно с лицем окренутим на^гЛ^Г Збуњен услед пада, нисам опазио једну нешто> подозрпву околност, која ми пак после пеколико тренутака привуче иажњу. То беше ово: брада ми је лежала на поду тамнице, али моје усне и горњи део главе, и ако мање уздигнути од браде, не додириваху ништа. У исто време, учнни ми се да ми се чело овлажило лепљивом паром, а у ноздрве ми се попе особнт мемљив задах. Испружих руку и најежих се кад нађох да сам пао на саму ивпцу једне округле јаме, чији ми обим наравно пије бпло могуће одредити у тренутку. Пппајући по зиду испод саме ивице, успех да одвалим комадић малтера, и бацих га у бездан. За више тренутака слушах га како одјекује падајући и одбијајући се о зидове пропасти; најзад зачух потмуо пад у воду, праћен гласним одјеком. У нстом тренутку чухј неки звук над собом, као да је неко брзо отворио и затворио врата, док слаб зрак светлости сену нагло кроз таму, и исто тако нагло ишчезе. Увидех јасно каква ми је судбина била спремљена, и захвалих за своје нзбављење случају који дође у добри час. Само још један корак пре него што сам пао, и свет ме не би више видео; и тако сам баш избегао смрт оне врсте коју сам сматрао за измншљотину н бесмислпцу у причама о инквизицијн. За жртве своје тираннје бирали су смрт с најстрашнијим телесним мукама, или смрт с најгрознијим душевним страхотама. Мени је било последње одређено. Од дугог трпљења живци су ми били толико ослабили да сам се трзао на звук свог рођеног гласа, и постадох згодан предмет за нарочите муке које ме очекиваху. Дршћући сваким удом напипах свој пут натраг до зида решен ту пре да пропаднем него ли да се излажем страхотама бунара о којима сам замишљао да их има неколико на разним местима по тамници. Да нисам био у оваком душевном стању, нмао бпх храбрости да учиним брзо крај својим патњама једним одлучним скоком у један од тих бунара. Али сам сад био најгора кукавица, и нисам могао да заборавнм оно што сам