Delo

214 Д Е Л 0 чнтао о њима — да нису били одређени за брзо уипштавањеживота. Потрес духа одржао ме је будног много часова, али најзад опет заспах. Кад сам се пробудио, нашао сам поред себе,. као пре, хлеб и крчаг с водом. Горео сам од жеђи, те нснразннх суд на душак. Мора бити да је вода имала у себи нечега опојног, јер тек што стадох пити, обузе ме неодољива сањпвост. Падох у дубок сан — дубок као сан смрти. Колико је трајао наравно пе знам; али кад уедном опет отворих очи, предмети око мене били су видљиви. Фантастична сумпорна светлост, чији извор нпсам могао испрва да одредим, даде мп могућности да видим облик и изглед тамнице. У њеној величини јако сам се преварпо. Цео обим њенпх зндова није прелазио двадесет и пет лаката. За неколнко тренутака ова ми околност изазва море неосноваинх брпга; неоснованих, јер шта бн могло бити од мање важности под страшним околностима које ме окружаваху, него величинл моје тамннце? Али се мој дух силно интересовао за сигнице, и ја сам се напрезао да објасним погрешку коју сам учинио при премеравању. Најзад увпдех истину. У свом првом покушају испитивања избројао сам педесет и два корака до места где сам пао; морао сам тада бпти на два или три корака од оцепљеног комада сукна; у ствари ја сам готово био прешао обим свода. Онда заспах; а кад сам се пробудио, мора бити да се вратпо истим путем, замишљајући тако да је обим скоро два пут већн него што је у ствари био. Варао сам се и у погледу облика затвора. Док сам ишао нипајући, наишао сам на многе углове, н тако сам нзвео нреставу о велнкој неправилностн, толико је силно дејство нотпуног мрака па човека који се буди из летаргије или сна! Ти углови су били просто многа улегнућа или удубљења у неједнаким размацима. Облик тамнице у опште био је четвороугао. Оно што сам ја држао да је зид од камена изгледаше сада да је од гвожђа, или неког другог метала, у огромним таблама које су саставл:>ене ивицама градиле улегнућа. Цела новршпиа овог металиог затвора била је страшпо ишарана гнусним п одвратним сликама које је измислила калуђерска празноверица. Зидови су били нокрнвенн и нагрђени фпгурама ђавола с претећим лнцпма, костурима н другпм још страшнијим сликама. Опазнх да су оцртп овнх грдоба довољно разговетпи, алн да