Delo

БУНАР II ШЕТАЛИЦА 215 су боје/ изгледале избледеле, можда због влажне атмосфере. Видес* сам такође да је под био од камена. У средини је зјапио округао отвор бунара из чијпх сам чељусти бпо умакао; али је самр”тај један био у тамници. Све^сам то видео неразговетно н с много напрезања, јер је ^“'штчни положај бно сасвим промењен за време сна. Ја сам лежао сада на леђима, и испружен, на неким сниским дрвеним ногарима. За ове бејах чврсто везан дугачким кајишем налик на колан. Тело и удови беху ми њиме неколико пута обмотани, остављајући ми слободно само главу и леву руку, и то толико, да сам с врло мучнпм напрезањем једва могао дохватитн земљан суд с храном која лежаше крај мене на поду. Видех на свој ужас да је крчаг био уклоњен. Рекох па свој ужас, јер ме је морила несносна жеђ. Као да је и била намера мојих мучитеља да је подстакну, јер је у здели јело било пресољено. Управих поглед навише, и иосматрах таван своје тамнице. Био је високо неких тридесет или четрдесет стопа, и саграђен готово као и зидови. На једном од поља једна врло чудна ствар привуче сву моју пажњу. То је био насликап символ Времена, као што се обично представља, сем што је место српа држао нешто што ми се на летимичан поглед учини да је сликаједне огромне шеталице, онакве какве се виђају на старинским сатовима. Било је, међутим, нечега у изгледу ове направе што учини да 1е посмотрим пажљнвије. Док ја гледах право у њу (јер је била намештена управо нада мном) учини ми се да се покреће. У тренутку после то се и потврди. Гледах је неколико тренутака, нешто нз страха али више зачуђено. Најзад се уморих посматрајући њено лењо кретање, и скренух поглед на друге предмете у ћелиЈи. Лак шум привуче .ми пажњу, погледах и видех више огромних пацова где прелазе преко пода. Онп беху пзашли из бунара који ми је лежао с десне стране. На саме моје очи нагрнуше они у гомилама, с грабљивим погледима, примамљени мирисом од јела. Стало ме је много напрезања и пажње да их растерам. Могло је проћи по часа, можда и цео сахат (јер сам ја могао само непотпуно себи преставпти ток времена) пре него што опет бацнх поглед навише. Оно што видех тада збуни ме и зачуди ме. Пут шеталице беше порастао за читав лакат.