Delo

БУНАР II ШЕТАЛИЦА 21» дејство/ У својој прождрљивости та жгадија често забадаше својевЧ)штре“секутпће у моје прсте. С парчаднма зејтињавог и зачињеног меса које још преоста натрљах кајиш где год сам могао^а дохватцм; онда подигавши руку с пода остадох непомичноли с уздржаним дисањем. ^Тбпрва грабљиве животиње беху узнемнрене и поплашене због нагле промене — због непокретљивости. Разбегоше се узбуђено; многе потражише бунар. Нисам се преварио рачунајући на њихову прождрљивост. Видећи да сам остао непокретан, један или два од најнасртљивијих скочише на ногаре и стадоше њушити кајиш. То као да би знак за општи јуриш. Из бунара су придолазиле непрестано нове гомиле. Они се усиентраше уз дрво, преплавише га и скакаху стотинама по мени. Одмерено кретање шеталице није им ни најмање сметало. Избегавајући њене ударе забавише се око намазаног кајнша. Они су се тпскали, врвели по мени придолазећи у све већим гомнлама. Гмизаху ми преко грла; њихове хладне усне тражаху моје. Бејах пола удављен; гађење за које свет нема имена обузе ме, и срце мн се следи у грудима. Још један тренутак ијаосетихда ће борба проћи. Јасно приметих да су ми везе олабавиле. Знао сам да су на више места морале бити прегрижене. С надчовечном решеношћу лежах мирно. II нисам се варао у рачуну, ннти ми је нстрајност остала напразно. Осетих најзад да сам слободан. Колан је виспо искидан око мог тела. Али се шеталица већ устремила на моје груди. Већ мн беше пресекла сукнену хаљину и кошуљу испод ње. Још два пут пролете, п нерви ми задрхташе од јаког бола. Али час спасења беше куцнуо. На један покрет руке, разбегоше се моји ослободиоци куд који. Крећући се опрезно, узмичући у страну, пузећи, стресох са себе окове, и измакох ван домашаја ножа. За тренутак бар бејах слободан. Слободан! — а у власти Инквизиције! Тек што бејах сншао с дрвене постеље ужаса, кад кретање паклене справе преста, и ја опазих како би извучена неком невидљивом снагом кроз таван. То беше опомена коју ја примих очајнички к срцу. Сваки мрј покрет био је бесзумње мотрен. Слободан! — Бејах избегао само мученичку смрт у једном облику да будем предан мукама горим од смрти у другом облпку. Мислећи тако гледах унезверено унаоколо на зндове који ме затвараху. Нешто необично!.