Delo

'220 Д Е Л 0 — нешто чудно што иснрва нисам могао прнметити разговетно, беше се очевпдно догодило у тамннци. За много тренутака сањпве п дршћуће замишљености мучио сам се с бесмисленим, необјашњивим претпоставкама. За то време, опазих, први пут, нзвор сумпорне светлости која осветљаваше ћелију. Оиа је излазила нз једне пукотине око по палца ширине која се пружала око целе тамнице при дну зидова, те су ови изгледали и били потпуно одвојени од нода. Гледах кроз отвор, али сам се наравно узалуд трудио. Кад устадох после покушаја, тајна промепе ћелије одједном ми се објасни. Ја сам нриметио да су оцрти фигура на зидовима били довољно разговетни, али да су били нрљави п нејасних боја. Те се боје заблисташе, и то у тренутку, страшним и најсилнпјим сјајем, и даваху аветињским и вражјпм сликама такав изглед од кога би задрхтали и чвршћн живци од мојих. Демопске очп, дивље и гробне, гледале су на мене са свих страна, где их пре никако нисам вндео, и снјале су мрачним сјајем огња који нисам могао сматрати као безбитно уображење. Уображење! — При дисању улазила ми је у ноздрве пара загрејана гвожђа! Загушљив смрад испуни тамницу. Пз очију које укочено гледаху моје муке спјаше сваког тренутка све дубљи жар! Крваво црвенило расу се преко насликаннх страхота! Грцао сам! Борио сам се с душом! Није више могло бпти сумње о намери мојих мучнтеља — о, најгрознпјпх — о, најбездушнијих људи! Побегох од усијаног метала у средину ћелпје. Према помисли на ватрену смрт која је нада мном лебдела престава хладноће бунара би мојој души мелем. Јурнух к његовој смртоносној ивици. Бацих папрегнут поглед доле. Сјај усцјаног тавана осветљавао је у њему све на1скривеније кутове. Ипак, за један очајан тренутак, мој дух се опирао да појми значај онога што видех. Најзад то продре — пзвојева себн пут у моју уздрхталу душу! — 0, ужаса! — о, један глас само да нроговорп! — о, сваки други ужас само не овај! С узвиком одскочих од ивице и покрих лице рукама — горко плачући. Тонлота је нагло расла, н ја погледах још једном горе, дршћућп као у грозннцп. Беше паступнла друга промена у ћелнјп — и сад промена беше очевидно у обллику. Као и пре, узалуд сам се испрва напрезао да оцепим или разумем шта се збпвало. Али пе бејах дуго остављен у сумњи. Моје двоструко