Delo

БУНАР II ШЕТАЛИЦА 221 спасење беше подстакло освету инквизитора. II више није било шалвЛс Краљем Ужаса. Ћелија је била четвороугао. Видех да су два гвоздена угла била оштра — два, према томе, тупа. Страховита је промена брзо расла с потмулим јечећим звуком. У је,$нс^Г тренутку облик тамнице беше се претворио у облик ромба. Али преиначавање ту не преста — и ја се нисам ни надао нити сам желео да престане. Могао сам да притиснем црвене зидове на своје груди као рухо вечитог мира. „Смрт“, рекох ја, „ма коју смрт, само не смрт у бунару!“ Лудост! Зар нисам могао увидетп да је у бунар и био цнљ усијаног гвожђа да ме баци? Али хоћу ли моћи одолети његову жару? или и кад бих, хоћу лп се моћп опрети његову притиску? И сад, све ужи и ужи постајаше ромб, с брзином која ми не остави времена за размишљање. Његово средиште, н дакле његова највећа ширина, дође баш над бездном. Устукнух натраг, али се зпдови све више затвараху око мене и тераху ме напред. Најзад за моје измучено п згрчено тело не оста ни једне педи чврстог земљишта у тамници. Не опирах се више, већ самртничким мукама своје душе нађох одушке у једном гласном, дугом и последњем крику очајања. Осетих како посрнух на ивици — и окренух очи Одједпом наста збрка од људских гласова! Наста трештање труба! Тресак као од хиљаду громова! Усијани се зидови размакоше. Једна пспружена рука дочепа моју баш кад хтедох пасти обнезнањен у бунар. То је био генерал Ласал. Француска армија беше ушла у Толедо. Инквизицпја је била у рукама својих непријатеља. (С енглескога превео Драгољуб Јевтић.) Едгар Ален По.