Delo

ЈАКА КАО СМРТ 229 и како је де Мизадија одвео мпнистар Лепих — Вештина; и Бертен. при помисли да ће се овај лепи маркиз оженити Анетом, $$ је због ње дошао, да је гледа као одређену за своју ложницу^ љутио се и бунио, као да му нису нризнали и да су повредилц; његова ирава, тајанствена и освећена права. -АЕимгЧедоше за сто, маркиз, посађен норед младе моме, забављао се с њоме, заузет као човек овлашћен да се удвара. Он је гледао радознала погледа, који се сликару учинио дрзак и испитнвачки, осмејкивао се нежно и задовољно, чинио је обичне и дужне услуге. У његову онхођењу и његовим речима већ се огледало нешто одлучно, као објава блискога заузећа и освојења. Војвоткиња и графица као да су штитиле и храбриле такво држање просиочево, те би се погледале као савезнице. Чим се доручак сврши, вратише се на Изложбу. У дворанама је била така мешавина света, да је изгледало немогуће ућиунутра. Људска топлота, непријатан задах одеће и хаљина овешталих на телу градили су унутра несносну и тешку атмосверу. Нико више није посматрао слике већ лица и одело, сваки је тражио своје познанике; а по кашто би се зачуо какав глас у овој честој маси, проређеној часком да пропусти високе двокраке лествице оних што су премазивали лаком, који су узвикивали: „Чувајте се господо; чувајте се, госпође“. После пет минута, графица и Оливије видеше где су одвојени од осталих. Он је хтео да их нађе, али му она, ослањајући се на њ, рече: — Зар нам није добро? Нека њих, пошто смо уговорили да се, ако их и губимо нађемо у бифеу у четири часа. — А, јесмо, вели он. Али је њега занимала једино та помисао да маркиз прати Анету и да је, својом галантном смелошћу наставио да ћаска поред ње. Графица прошапута: — То ме ви не волите. А он ће замишљено рећи: — Волим, зацело. А изнад глава је гледао да спази сиви шешир маркиза де Фарандала. Како је осетила да је расејан, и хотећи да скрене мисли његове на себе, она настави: