Delo
ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 241 да свати младожењинн седну измешано са сватима из дома, т. ј.*све па један од сватова домаћих и по један од младожеЊ1Ш&Х. Руча се одмах, и за време ручка жене сеоске певају сватовске и друге песме. Мени су казивали на више места, да се о ручку изнесе велики „колач“ (погача), који се у средини Н(Ј^е*Г*издуби, и метне на сред стола, те сваки од сватова спусти у њ нешто новца, што све остаје удавачком дому. А г. С. Дучић ми саопштава, да се то чинн у младожењеној кућп и да скупљени новац остаје младожењину дома. Биће, да ово његово саопштење вреди само за неки (можда југоисточни) део Куча. Пред крај ручка старн сват шаље девере, да доведу невесту, која је негде одвојено, у друштву својих другарица девојака. Девојке су обично спремиле да почасте девере. Десни девер метне невести прстен на руку, а она пољуби обојицу у руку. Пре него што ће деверп повести девојку, имају да илате ђевојачке паре (са 5—10 круна). Обично се то врши у шали: девојке навале на њих тражећи свој новац, а они га дадну једној да раздели међу остале или да би правили смех, баце шаку ситнијег новца међу девојке, те настане велика граја п девојачко грабљење око новца. Девери изведу девојку пред свате обично заједно са њеним братом или некнм од блпжих рођака. Она је у старије време бивала сва превешена белом „завјесом". Кад је изведу пред свате, зађе те се сваком редом поклони и пољубп га у руку. Кад се свршио ручак, позива стари сват мајку девојачку и захваљујући јој у кратком говору, што им је одгајила и поклонила своју кћер и сл., хоће, вели, да јој накнади губитак н онда је дарује неким мањим новцем (сад обично 2 круне). Тај се дар зове мајчин грош. Свати се затнм дижу да полазе. Дом дарује све свате „фацулетима“ (руицима), а један се привеже на заставу. Полазак објаве опет деверп пуцњима, а кад се девојка „маша“ коња, настаје надметање између младожењинпх п домаћих сватова, ко ће пре испалити пушку, јер се тиме добнја превага једне или друге стране у будућем породу младину. Истим редом, како су дошлн, свати се п враћају. Невеста иде међу деверима, а уз њих иде н анђија, јер њој п јесте једини задатак, да чини друштво девојцп, која би иначе била једино женско међу сватовима. Кад су свати поодмакли, настаје дозивање. Браћа н остала родбина младпна, којп су свате само мало попратнли па заостали, дозпвају невесту но имену. Али Дело, књ. 39 16