Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 243 дног^препада једнпх на друге, седали нзмешани: све по један од гоклДтју и по један од домаћих? Затим интересантно име пустосвр,ти, који сад понекад пстина само у шали чине у девојачТшр.кући пустош, т. ј. убијају живину и разбијају што доАва1евк^гнг тиме вероватно само несвесно подражају негдашње озбиљно пустошење и бој између обе стране приликом отимања девојке. С друге стране имамо и остатке од негдашње женидбе куповином: не само да се мора дати извесна сума оцу девојчину, него се дају и многобројни дарови, новац на иогачу, па мајчин грош и ђевојачке паре, чија карактеристична имена подсећају можда и на неко друкчије, старпје право. Ну да оставимо све остало на страну, а да додирнемо још само чудни обичај, кога је било како се чини у свих Срба, да девери спавају по две или три ноћи код младе. Ровински побија мишљење неких, да ту имамо остатке левирата (,,леверата“) и мисли, да је тај обичај просто последица характера Црногорчева, његове необичне стидљивости пред женом, те би се тиме иарочито имало маскирати свођење младенаца. А девер, вели, који је обично брат или уопште човек врло близак младожењи, коме он верује као самом себи, излази овде као највернији чувар невестпне невнности, и у Црној Гори се не може ни замислити никаква злоупотреба од његове стране (Черног. II, 2, 302—303). Међутим Линер мпсли, да је овај обичај остатак негдашње дужности младожењнне, да остави својнм саплеменнцима или бар племенском старешини своју невесту на дан свадбе на расположење, те да тиме откупи своје доцније неограничено право на своју жену (Сгезсћ. с1. ГатШе, 177. и 178). Према томе би ово пмала бити успомена јога на прелазно доба од неограничених полних односа у племенима људским ка појединачним браковима, и девери би овде представљали заступнике племена, који су имали да употребом невесте изврше право свих мушких у племену. — Али се мени чини, да Липерт иде с овим и сувише далеко. Тако давнашње порекло овај обичај тешко д& ће имати. Много је вероватније, да су овде девери, као што и Ровински мисли, просто повереници младожењини, чуварп невестини, а ја бих рекао, да је њихова улога пореклом из времена ексогамих отмица, кад су се људи једног племена женили највише отимањем девојака из другог племена. Тада је требало отету девојку довести кући и за време свадбеног пира је чувати, о њој се старати, па у случају њеног противљења, 16*