Delo

244 Д Е л о и ублажити је илн утешити, а тај је посао младожења могао заиста понајпре поверити својој браћн и најбољим друговима. А о неким остацима левирата овде заиста не може бити нп с-помена, јер левират има само прпмену по смртн ожењеног. Врло је характернстично, што се у Куча никад не каже за неку, да се удала за тога и тога, него ће се увек рећи: узела је тога и тога. Како се из Ровииског види, има тог израза пјош нонегде у Црној Гори (Черног, II, 2, 300). Откуда овај израз, којег у осталпх Срба, колико зпам, нема, ннје ми за сад могућно протумачитп. Да лн да гледамо у њему остатак материиског ирава, дакле од таквог брака, у коме је жена заиста узнмала човека? Алп откуда остацн тога брака у чнсто патрпјархалиог племена? Женидба у Арбанаса. Арбанаси се н данас жене чпстом куповином. Девојку тражи за сина отац и често пута прстенује неку девојцицу на неколико година пре синовље женидбе. А врло је често бивало и код Арбанаса прстеновање и заручнвање деце још у колевци. Али се иуједном н у другом случају то држало у тајности и нипошто се пнје дало, да момак вндн девојку раније. Било да је проспдба извршеиа на тај начин, било да се девојка проси тек пред жеиндбу, мора се о просидби дати првих 500—600 гроша, од којпх 50 гроша добпја девојачка мајка а остало отац (односно дом). У новије време може отац узети од тог новца само нешто а остало вратити просцу. После свршене просидбе пошаље сејош 600 гроша „девојачког новца“ за спрему невестпну. На дан свадбе нли ако је далеко онда још уочи тог дана крену се две жене из младожењнна рода по девојку. Врло ретко пође са њнма и когод од сватова: кум н оба девера и можда неко од рода. Кад стпгну удавачкој кући, њнх часте, док се невеста облачп и спрема. За све време иевестина спремања лелече једиа жеиа с времеиа на време. Кад изведу невесту, оиа обилази трппут око огњишта и свакп пут седне према свакој страни света (дакле четири нута) по мало крај огњишта. Док она тако обилази, кука и нлаче јој сва родбииа, те се днгне ужасна, днвља граја. Полазећи из дома невеста се опрашта са сваким од својпх рођака н том приликом горко плаче као и онн. II кад је новеду, она непрестано илаче н осврће се на своје, докле год нх може вндети. Невеста иде до младожењине куће нод велом, који се диже