Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 245 тек увече, да је младожења и сватови виде. Сутра дан је венчање и обтТчно се истог дана увече сведу младенци. Као што се види, арбанашки су свадбени обичаји много простЈи него српски. Арбанаси су ми то објашњавали својим непрекидш1м осветама и међусобним крвљењем, услед чега би, ве?Г§У<Гватов11 често долазили у велику погибију. Овоје свакако један од врло знатних разлога, али зацело не и једини. А очито је, да су арбанашкп свадбени обичаји из основа друкчији него српски. Невеста. Невјестом се зове у опште млада жена, али нарочито жена у првој години по удадби. Невеста мора бити узор скромности и послушности и сад, а у старије време се на њено држање тако пазпло, да је заиста била у необично тешком положају. Све до кучког ослођења носила је невеста целе године на глави ћук и преко њега струку (описано у одељку о ношњи). Свакоме мушкоме, ма био дете, кад би дошао у кућу или би се са њим гдегод срела, морала се невеста до земље клањати и љубити га у руку. У кући је пазила на сваку потребу старпјих и хитала без потраживања да их послуша, а кад бп им предавала какву ствар у руке, морала се опет ниско поклонпти. Све жене средњих година, које сам у Кучима познао, носиле су као невесте ћук и клањале се по оппсаном начину. Млади муж п његова невеста, који се већ иначе нису познавалп, па се дешавало да се и по целу годину не могу свести, нису смели нн за Бога пред другима разговаратп. II то би трајало и по седам година, па би се тек после као зрелији људи од те забране ослободили. Али називати једно друго пред другима по имену, то нису смели ни у старијим годинама; сматрало се као велика срамота. Невеста пак није смела уопште никог од укућана звати по нмену, него их је или назнвала по степену сродства (бабо, нано, стрико птд.) или им је морала смислити подесне називе. У Арбанаса држе се и данас сва ова правила врло тачно, несумњиво услед тога, што се кучки Арбанаси сад жене готово само од Арбанаса из Турске. А тамо се стари, строги обичајн држе и сад неповређено. Арбанашка невеста, кад стоји дворећи госте мало у страни, са рукама скрштеним на пасу, непомнчна, са спуштеним очима, које ипак брижљиво мотре на сваки покрет и потребу старијих илн гостију, представља прави живи кип људскн.