Delo

246 Д Е Л 0 У Арбанаса је обичај, да су сви сељанп дужни походити невесту првнх дана по њеном венчању. Долазе по неколико њпх у групама увече на „сједник“, и онда невеста опере свакоме ноге до колена, а он је дарива једним грошем. Првич и друге невестине походе у род. Првичем се зове прва иохода невестина у род на месец дана по удадби. Са њом иде и неко из тастова дома, али је значајно, да никад не полази зет. Невеста понесе дарове за све своје рођаке а на повратку добије од њих такође разне поклоне. После ове нрве походе невеста или жена може ићи у свој род само о његову крсном имену и о Божпћу или у случају каквог великог породнчног догађаја: свадбе, смрти и др. Невестину приврженост и љубав према њену роду лепо је нагласио Ровински на неколико места у првој и у другој свесци друге књиге свога дела (Черног. II, 1. и 2.). Арбанашка невеста пде први пут у род тек пошто прође годину дана од њене удадбе. Кад се враћа из рода мужевљем дому, она се прашта са сваким од рода, грлећи се и плачући на исти начин као оно пред полазак на венчање. II кад одлази, она исто онако непрекидно плаче и осврће се на своје рођаке, докле их год може видети. Ово сам гледао на арбанашком катуну Јоковића у Пољаници, кад се једна одива тпх Јоковића враћала из рода у Клименте, где је удата (на слици 55 лево је та невеста). Окидање скута. У Куча како Срба тако и Арбанаса дешавало се у раније време чешће, да је какав знатнпји човек, главар или члан силног браства, отерао своју жену било услед заваде са својим дотадашњим пријатељима, било што му се жена није свиђала или није рађала итд. У том случају је човек давао својој жени знак, да се хоће од ње раставити, тиме што би јој „окинуо“, т. ј. одрезао један скут од зубуна. На овај знак је жепа морала напустити његову кућу и вратити се у свој род. Тнм је међу њима био свршен развод. Ббог овог обичаја остао је и до данас у народу израз: окинути пли одрезати скут и значи уопште раставити се од неког или раскинути с киме (односе). 5. Томбелије. У Арбанаса се понеке девојке зареку, да се неће удавати целог живота н живе животом, којијз у многоме сличан мушком: носе оружје п неке делове мушке ношње, нир. ђурдипку, пуше и храбро се боре као пастири. Оне су у опште врло поштоване. Оваке се арбанашке девојке зову томбелије I