Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 247 (неудаваче). По угледу на ове арбанашке бивала је а има и сад по <соја твмбелија.и међу кучким Српкињама. *** 6. Погребни обичаји. Кад ко умре у кући, огласе смрт женеШз куће лелеком. Суседи, сродиици и у опште село похитајулодмах кући умрлога „на плач“. Долазе све у групама, иЛ&у^кене одвојено од људи. Најпре долазе и уђу у кућу жене, те над умрлим плачу и наричу, а људи се приближују полако, у извесном реду и лелечући. Напред иде пред људима један човек, који уме добро „тужнти“ или нарнцатн, и њега зову почетником, јер он почиње нарицање. За њим иду људи по један или по двојица подбочени и гологлави, без оружја и без горње одеће. Почетник почиње нарнцање са: „О-о-о, леле мене Н., леле!“ и веома отегне последње леле врло јаким гласом. А они што иду за њим залелечу бржим гласом отприлике онда, кад је почетник био на средпни свога стиха, и заједно за њим заотегну оно последње леле. Тако ово лелекање пспадне врло громко и чисто страшно, особпто кад нарпче много људи. Почетник и даље нариче у овако кратким стиховима, почињући с отегнутнм о, изражавајући са по неколико речи жалост и тугу за покојником и свршавајући сваки стих са леле. А људи за њим понављају његове стихове па исти начин као што је речено код првог стиха. Уз лелекање с времена на време почетник размахне широко рукама и удари се песницама у нрса, па их затпм — да изразн наступ превелике туге — приноси до главе и до слепих очију. Све то понављају и његови пратиоци. А до времена кнеза Данпла Кучи су као и остали Црногорци гребли слепе очи ноктима или ако не би имао ко нокте, узимао би у руку парче лима (,,тенеће“), кремена или стакла. II мушко и женско би испарало себи слепе очи, па н остало лице те из тих рана лопи крв и облије све лице и одело. Што више би крви когод пролио, тим је боље доказивао своју жалост за умрлим. Женска родбина је себи и косе секла. II гребање п сечење косе забранио је кнез Данило (Ров., Черногор. II, 2, с. 310). Лелек се наставља све док људи не уђу у кућу и редом целнвају мртваца у чело. Затим престану лелекати и изјављују у кратко своје саучешће породици умрлога. Међутим је мртвац већ опремљен и постављен у сандук или, ако нема сандука, на носила. По једна жена, која уме вешто нарицати, т. зв. тужбалица, клекне чело главе мртвачеве н „тужи“ у лепим стиховима корећи умрлога што оставља своју родбпну, набрајајући