Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 249 прости!* Кад је тужбалица завршила, био је тим и обред погреба,*свршен. — Нсгсила, на којима је донет мртвац, Кучи остављају увек на гробу да иструну. Кад се врате с погреба, начине насред куће покојникове прилша^ која има да представља покојника, кад дођу нови плачари из удаљених села и племена. То се учини овако. Простре се на кућном поду на каквом покривачу одело умрлога комад до комада онако како се носи, па се украј одела поређају све главније ствари његове, које показују његово занимање за живота: ако је човек војник — пушке (наопако обрнуте, тј. са цевљу доле), нож и друго оружје, ако је пастир — звона од угича итд. Плачари из далека долазе истим редом и с истим онаким нарицањем, као што је већ речено за оне из близине, само што у њихову походу иду напред људи а за њима, и мало одвојено, жене. У старије доба био је обичај. да се учини по један плач и пред покојниковом гладом, кад би се после његове смрти први пут изишло на планину. Сад нема тога обичаја. Жалост, корота, за умрлим траје годину дана и вреди не само за породицу умрлог него и за цело браство или село. Пз пажње према ожалошћеној породици неће ту нико држати бурних весеља, већ се н славе и свадбе и празници проводе у тишини. Даће и прекаде. По старом обичају морала је породица умрлога давати обилату част, даћу, на дан укопа а тако исто п о прекадама, тј. седмодневном, четрдесетодневном, полугодишњем и годишњем помену. Прва се прекада звала Велика Прекада или седмина. Великнм трошковима о прекадама се и онако оштећена породица скоро упропашћавала. Зато су власти даће забраниле, а и ирекаде су сад много умеренпје. Занимљиво је овде навести, да је у старије време држао понеко Велику Прекаду себи још за живота. Какав врло стар човек (и ако још здрав) а при том имућан заклао би по кога вола и повише брава, спремио пића и сазвао сроднике, пријатеље и остале сељаке на прекаду. За трпезомјеон седео у прочељу, али није целог тог дана ништа јео ни пио. А гости би се веселилн и наздрављали му за спасење његове душе. Гробља, Пошто је земље врло мало. те је морају штедети, постао је у Куча обичај, да се у један псти гроб сахрањују по 10—12 лица од исте породице. Али се том приликом