Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Антон Чехов. Наппсао -Јован Максимовић. Београд, 1905 г. 8 стр. 77. Прошла 1904 година била јс за Русију црна година ратних иораза, но у исти мах и катастрофа целокуннс системе бирократизма, рушевина старих и лажним патрпотизмом увенчаних идола. Бепте то година, када као да дође истрага и крај пигмејима — како у грађанском животу, тако и на бо.јном пољу; година, када су под ударом мача културних острвљања падали стари храстови у шуми заблуда н норока руске бирократије. Но, док се на тај пачин руски народ, истина по скупу цеиу ослобађао свог вековног непријатеља, аутократије и бирократске авети и, крај свих ужасних недаћа, још увек смео тврдити да је у добитку, — дотле је он па другом пољу јавпог живота, на књнжевном, имао да претрпи две ненакнадиве и огромне штете — имао је да забележи смрт високо даровитог повелисте и драматичара А. II. Чехова и свог нрвог кљижевног критичара и публицисте, Н. К. Михаиловског. Руско јс друштво оценило и разумело кога је изгубило. Грмљава топова са поља Манџурије н тврђава на брегу Тихога Океана није могла за заглуши посмртни звон са звонаре Ивана Великог и и светих храмова у Кремљу. Цела је Руснја говорила о смрти незаборављенога Антона Чехова. Интелигенција је хитааа гробу нссникову с тугом, о обореном главом, кајући се, и — враћала се с новпм силама к борби за добро п опште човечанске идеале, куда ју је песник за живота звао. Па ко је бпо А. II. Чехов у савременој Русијм ? Доктор, хирург, чувени дијагност болести рускога друштвенога организма, савесни лекар, који јс сваку болест звао њеним правим