Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 263 мпож^ и у провинцији н у престоницама; њихов се кадар допуњује цроЈшлим цлемићима са села, тицама селицама из покрајина, људима ко-ј^је природа по погрешци створила и довела их не само па улице шумнкх градова, него им дала и богате салоне аристократа и канцеларије разних надлегатава, и велике трговачке куће, касарпе и уаЦвврзитете, парохије и општине, генералске чинове и грофовске титуле. Све су то лутке лигаене личне иницијативе творачког дара, са малим, готово никаквим, снособностима духа, но зато са великим амбицијама. Они су изгубљени, не знају сами да ли им има места под небом у великој и опширној Русији, у свету. Околина ужасеа за болећиво срце младога писца. У ту средину долази и Чехов, изазивајући бојазан код својих пријатеља да не потоне у море „житејске пошлости“ и „свакодневне прозе“ као и многи његови другови, које је он после обесмртио у својим делима. Но силни дух Чехова морао је да прође кроз океан страдања, туђе патње човечанског бола, да извади из његове дубине бисер животне истине и да је покаже свету. То је пут свију великих списатеља свију времена и народа. За то они и пишу књиге на вечна времена, с трајном вредношћу и трајним значењем. II Чехов је туда прошао, борећи се са незгодама живота, но не изгубивши ни једне светле особине своје нежне душе, ни једне силе свога проницавања и аналитичког ума. Он је остао чист, нежан, обогаћен знањем човечје природе, а свима њеним недостатцима и греховима, и што је најглавннје заволевши све увређене и унижене, све људе, све ближње. На томе путу он започиње своју књижевну делатност са нуно одушевљења да помогне ближњему и народу. Но на првнм корацима — ностиже га судар са стварном и грозном јавом. Како ужасно разочаравање! Благодарећи тим друштвеним појавама, средина с једне, и још несређеној младости с друге стране, сав рад Чехова, говори г. Максимовић, у прво време његове делатности, указује на несређеност у погледима на свет, на неко духовно врење и збуњеност, на тражење и налажење идеала (А. Ч. стр. 28). Обичан пут развића рускога књижевника, коме је судбина наменила да каже отаџбини својој „нову реч“. Тоје пајкритичнији моменат који оетавља трајни и сурови утицај у души Чехова. До деведесетих година прошлога столећа Чехов једнако пати од мрачнога тона свога времена, од опште клонулости и малаксалости друштвене. Нигде никакве новине, с ниједне стране хоризонта не беше ни метеора ни нове звезде. Чама и равнодушност према свему, мртво море, затишје, у коме се чује по кад кад Фијук козачке кнуте и плач ио некога