Delo

КЊИГА 39. Јунп 1906. год. СВЕСКА 3. П 0 Е 3 И Ј А ДАР Д.УБАВИ Донела ми љубав сан један пун боја Врелих ружа страшћу сунчаном сисаних; Пун уздаха као Тројнлових Троја; Пун суза ко чежња пупољака раних. У њем је блаженство вере која спава, Сита покајања и бола и греха; У њему је мприс тавних заборава, Кб магле врх плавих лотосових леха. С пулсом света бије ту ми срце младо, Пуно сласти — јер сам горчином га тровб; Пуно среће — јер сам дб иза гроба стадб II пуно живота — ,јер сам много сновб. Све што је у души велико и сјајно Бруји складом ту под велом глуве јаве; Одјекује шумом широко, бескрајно Као небо, море песме свеже, плаве. Кб дух ветра меко повијено класје, Пијем сан тај слашћу, којом цвеће снива, Дело књ. 39. 13