Delo

274 Д Е Л 0 Иред крај лета слутећ: увенућа час је! Док нпак у својој лепоти ужива. Пијем сан тај жеђу дубоком и силном Ко врелину дана студ влажнога мрака, Ил’ кап росе, топле месечином свилном, Кад по цвећу иада ронећ са облака. Свет. СтеФановић