Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 309 свога светога (подиже пуње у његову славу и моли га „да помвже њега и његову браћу и другове, да им буде све здраво вебело" ит.д.). Пуње иде од руке до руке, те и гости редом наздра$Л>ају желећи свако добро домаћину, дому и скупљеној дружини. .€а стола се уклања колач и свећа и меће на какво склонГГго^есто, где свећа и даље гори. — Долазе после и други гости и пријатељи, те честитају славу и учествују у весељу. У ставке. Сутра дан по светоме гости се не разилазе, нити би их домаћин пустио, да иду кући. Он их „уставља“ и заустави још тај дан код себе, те се веселе, п тек пред вече одлазе кућама. Погрешно је дакле, што Ровински мисли, да уставке значи „собствено оставке, т. е. поћдали то, что осталосв“ (Черног. II, 2, 227), јер је значење овде сасвим јасно. — Уставке нису ираћене никаквим верским обредима, па ни свећа се више не палп. Прекађ ивање за мртве. Другог дана по светоме или и који дан доцније долазио је свештеник. у славарску кућу, те над „житом“ (кољивом) и „пуњем“ прекађивао и молио се Богу за душу мртвих тога дома, чија је имена читао из домаће читуле. Сада, пошто већина села има у близини цркву, носи се жито, пуње и читула у цркву на прекаду. Данас Кучи славе као и сви остали Црногорци само по један дан, јер је тродневно слављење забранама кнеза Данила п кнеза Николе као штетно по народно благостање сведено на сам дан светога (в. Ровинскога, Черног. П, 2, 218). Које свеце славе поједина кучка братства, означено је у одељку о пореклу Куча. Одатле видимо, да највећи део Куча — готово сви старинци и сви Дрекаловићи — слави Св. Н и колу (6 децембра); готово сви Мрњавчићи славе Св. Дмитра (26 октобра); Беровљани и Перићи у Лазорцу славе Св. Јована (Зачеће, 23 септембра); готово сви Раћеси и загредски Бојовићи Св. Луку (18 октобра). Слава у Арбанаса. Некад су и кучки Арбанаси славили у свему исто онако и баш истог дана као и Срби, а слава им је био Св. Никола. Али не само да су славили као Срби ови Арбанаси у Кучима него и сва суседна арбанашка племена: Клименти, Хоти п Груди, и што је интересантно: и њима је била слава Св. Никола. Данас, од кад су почели талијански и аустрпски фратри на њих утицати, изменили су и славски дан и славске обичаје.