Delo

310 Д Е Л 0 Код Љухара у Фундани, који живе блпзу православних Срба, овп обичаји су се ипак понајбоље одржали, те су и најближи српскима. Онп славе „пријатељима“, т.ј. са гостима, Св. Николу — сад по католичком календару — и на тај дан до* лазп „фрат“ у кућу, те са домаћином ломи колач пад вином и то на четворо. Од колача исече по мало, те да старијима, да поједу. — Затрепчанп сада прослављају Св. Ннколу само са својом чељади у кући, а узели су да славе „са пријатељима" Малу Госиађу (8 септ.), која нм је уједно црквин светац. Уочи Св. Николе долази „фрат“ у кућу. На трпезп се спреми само со н вода, које фратар смеша и тиме онда пошкропи кућу и закрсти чељад. — Коћи славе Св. Шћепана као главну славу. Мењање славе. У трећем одсеку овога рада је већ код свакога браства наведено, да ли је и зашго је мењало своју стару славу. Видели смо, да се све те промене н до данас добро памте и да су нека браства установила н сталан спомен па свога негдашњег свеца. Тако су па пр. Љуљановићп узели истина да место Св. Ннколе славе Св. Дмитра, алн н онн и данас носе уочи Св. Николе у цркву „пуње“ и „ужде“ свећу. — Узроци мењању славе су у Кучима били тројаки: 1) најчешће је мењало славу неко сасвим мало браство или мали огранак већег браства. У тој прилици је главни повод променп славе била она општа црта племенског живота у Кућима: да се слабпјп што внше прнлагодн силнијем, да се уза њ прнбије, а нпје ретко бивало, да је јаче браство чак то п захтевало. Осим тога за неке такве случајеве наводе Кучи као узрок, што мало браство није просто бпло у стању прославЈватп свога свеца, јер би се частећп суседно велико браство морало сасвим унропастпти. 2) Много је ређи случај, кад неко женидбом уђе у туђу кућу, те примн и славу те куће. Ово је ретке бивало зато, што су и саме такве жепидбе бнвале врло ретке. — 3) Ко би добегао од некуд са стране због крви обпчно је мењао и нрезиме н славу. Тако је бпло са дапашњнм Љухарнма (Мартппићнма) у Фунданн а врло вероватно и са Љушарпма у Сјепнци. По неким причањима чнни се у ирви мах као да је бивало н сасвпм произвољног мењања славе, алн се бољим распитивањем одмах увиди, да је и у тнм случајевнма слава нромењена једпно нз разлога, које смо ми навели горе, на првом месту, т.ј да је слабије браство узело славу јачега суседа и да су та прпчања пзмпшљена намерно као неки изговор у тежњн, да се