Delo

ЈАКА КАО СМРТ 325 4 часова и Ј10ноћи, вратим се кући да легнем и мислим да ми то*«сто и сутра ваља радити. „Да, драга прпјатељице, ја сам у оним годинама, кад мома^Јки , живот постаје несносан, јер ничега нема више новога цб&Јвунцем за мене. Момак треба да је млад, радознао, жељан. А кад није ништа ваше од свега тога, постаје опасно што је сам. Господе, што сам ја волео своју слободу, пређе, пре но што сам вас заволео више од ње! А како ми је она тешка сад. Слобода, за старога момка као што сам ја, значи празннну, празнину свуда, пут к смрти, без нчега што бп спречавало да се догледа крај, вечито постављено пнтање: Шта да се радн? Коме бп могао да одем, да не бих био сам? II ја одем од друга другу, здравећи се са сваким редом, просећн да ми се удели нешто пријатељства. Скупљам мрве од које не може да се начини комад. — Вас ја имам, Вас иријатељпце, али ви нисте моја. Због вас ме и обузима страх што ме мори, јер сам жељан вашега додира, вашега присуства, заједничкога крова над нашим главама, жељан сам да у истим зидовима живимо, да исте пнтересе имају наша срца, потребно ми је оно измењивање надања, брига, радости задовољства, туге а и материјалних ствари, и то ме у бригу баца. Ви сте моја, то јест ја с времена на време украдем по нешто од вас. Али ја бих желео да без престанка удишем исти ваздух којн и ви, да делим све с вама, да се служим само оним стварима што припадају нами обома, да осећам да је све што видим ваше колико и моје, чаша из које пијем, столица на којој се одмарам, хлеб који једем и ватра што ме греје. „Збогом, враћајте се што пре. Мени је веома тешко што сам далеко од вас. „Оливије“. „Ронспјер, 8. августа. „Пријатељу, болесна сам, и тако уморна да ме не бисте познали. Мислим да сам много плакала. Треба да се одморим мало пре но што се вратпм, јер нећу да изађем пред вас оваква каква сам. Мој муж полази прексутра за Париз, те ће вам донети вести о нама. Он рачуна да вас одведе куда на ручак, па ми је рекао да вас замолим да га причекате код своје куће око седам часова. „Што се тиче мене, чим се осетим мало боље, чим не бу-