Delo

ЈАКА КАО СМРТ 327 ’— Јесте, много, много, али ви знате, жалост када је човш*у осамнаест гОдина, та она не траје дуго. После краткога ћутарва, Ријероа настави: — Где ћемо ручати, драги мој ? Осећам потребу да се мало ошрфвим, да чујем шум н видим метеж. — Па, у ово доба, мислим да је гостионица Амбасадора најпогоднија. II они отидоше, руку под руку, ка Елисејским пољима. Ријероа, пренуо оним буђењем Парижана који се враћају и за који град, после сваке одсутности, као да се подмладио и био пун могућих изненађења, испитивао је сликара о хиљаду ситница, о ономе шта се радило, шта се говорило, а Оливије, после немарних одговора у којима се очитовала сва досада усамљености, говорио .је о Ронспјеру, гледао је да узме од овога човека, да прикупи око њега оно скоро материјално што остављају у нама људи с којима смо пстом били, танану пару оних бића коју носимо собом одлазећи од њих, коју човек задржи на себи но неколико часова, и која ишчезне у новоме ваздуху. Тешко летње вече притискивало је град и велики авни, по коме отпочеше да скакућу под лишћем весели ресррени концерата на отвореноме простору. Наша два човека, седећи на балкону кафане Амбасадора, гледалп су под собом столице и клупе још празне, у огради која је досезала чак до мале позорнице, на којој су певачице, под бледом светлошћу електричних лампи и дневне светлости, показивале своју сјајну одећу и ружичасту боју свога меса. Мирис пржења, соеова, топлога јестива, пливао је по пеосетноме поветарцу што су га кестенови један другоме слали, а када би прошла каква женска, и за њоме човек у фраку, тражећи своје место што су раније заузели, она је сејала путем јак и свеж мирис одеће своје и свога меса. Ријероа, раздраган, прошапута: — Драже ми је што сам овде, но да сам тамо. — А менп, одговори Бертен, мени би милије било да сам тамо, но што сам овде. — Ама, збиља? — Сто му мука. Мени се чини да је Париз, овога лета, нечист. Изгледало је да је посланик окога дана потпуно задовољан, да је за њега ово дан весела узбуђења, када и озбиљни