Delo

42 Д Е Ј1 0 Оин седоше крај воде. А два лабуда пливаху пред њима надајући се да ће добити што за јело. Бертен осети где се у њему буде успомене, оне ишчезле успомеие, потонуле у заборав, што на мах ускрсавају, не зна се због чега. Оне се појавише брзе, разноврсне, и, у исто време, многобројне, те се у њему створи осећање као да нечија рука нзврте вазу његових успомена. Тражио .је због чега се дешава ово превирање његова прошла живота, које је више пута до данас, истина мање но сада, приметио и осетио. Увек је постојао за ову ненадну причпну какав нрост и стваран повод, какав дах, често и мирис. Колико му је пута каква женска хаљина бацнла у пролазу, са дахом каквога мприсавога уљ>а, сећање на ишчилеле доживљаје! Он је често пута налазио на дну какве мирисне бочице деонице свога живота; и сви мириси што блуде зраком, улицама, пољем, но кући, намештају, пријатни и лоши, топли мириси летњих вечери, хладнн мириси зиме, будили су у њему далека сећања, као да су мириси хранили у себи старе мироточпве ствари, нсто као што мирисава уља чувају мумије. Да ли га је пређе оживљавала ова мокра трава или кестенов цвет? Није. Онда, шта? Дугује ли оку своме за ову живост? Шта је видео? Ништа. Међу оно неколико виђених личиости, само је једна, може бити, личила на неку личност из прошлости, и, ако је н није упознао, уздрмала у срцу његову сва звона прошлости. А да пије то учипио какав звук? Почешће су га какав ниано који би пуким случајем чуо, какав непознат глас, на чак п груба оргуља што на тржишту свнра какву стару арију, подмладили за двадесет година, а груди му се шнриле заборављеном драгошћу. Алн се ово нодсећање продужавало, није престајало, неутољнво, скоро га је н љутнло. Шта је то око њега, сасвим уза њ, што буди његове угасле осећаје? — Мало је захладнело, вели он, хајдемо-те. Они устадоше н наставшуе ход. Посматрали су сиротне Л>уде којп су седели на клупама, оне за које је столица био излишан трошак. Сада нх је н Анета гледала, пекло је њихово живљење, занпмање, чуди се што долазе те доколиче у овом красном онштем шеталпшту,- а тако су бедпп.