Delo

ЈАКА КАО СМРТ 48 ,А Бертен је још више но и мало час тонуо у минуле годиџе. Чинило му се да му је у уши улегла мува, те су му биле п^Пуне нејаснога зујања прошлих дана. *А када мома виде да је он потонуо у снове, она га запита: — Шта вам је? изгледате тужни. А он задрхта до дна. срца. Ко то рече? Она или мати њена? Не мати својим садашњим гласом, већ пређашњим, толико измењеним да га је једва упознао. Он, смешећи се, одговори: — Нпје ми нпшта, тн ме тако дпвно забављаш, лепојко, подсећаш ме на матер своју. Како да раније не примети овај чудан одјек гласа на који је пређе тако навикао, који је сада текао с других усана. — Говори још, каже он. — 0 чему? — Прича.ј ми шта си научила од својих учитељнца. Волнш ли их? Она опучи ћаскати. II он је слушао, обхрван забуном која је све то више расла, вребао је, очекивао, међу реченпцама овога девојчета његову срцу скоро незнанога, реч, звук, смех, што као да је остало у грлу њезину из младости њене матере. По кашто би уздрхтао зачуђен нагласцима. Истина, било је у њихову говору толико разлнке да он ннје могао ни да ухвати од једном сличност, толико да пх је добро разликовао; али је баш због те разлике још јаче падао у очи ненадан обрт ка материном начину говора. Дотле је он, радозналим и пријатељскпм оком, примећавао само сличност њихових лица, али гле где тајна овога ускрслога гласа толико изједначује једну с другом, да се он, окренувши главу и не видећи више девојче, питао по кашто да ли то не говори графица, дванаест година ранпје. А после, када би се опчињен овом причином окренуо њој налазио би још, при сукобу с њеним погледом, оне болећивости што је, у прво време љубави њихове, бацало на њ око њене матере. Већ су три пута обишли шеталиште, пролазили мимо иста лица, исте дојкиње, исту децу. Анета је сада разгледала куће што су биле око ове баште, н распитивала се о именима оних који у њима станују.