Delo

44 Д Е Л 0 Хтела је да зна све о свима људима, питала је са жудном радозналошћу, као да је пунила пзвештајима своје женско памћење, и распламтела лица интересовањем, слушала је п очима и ушнма. Кад дођоше до павиљопа што раздваја обоја врата окренута спољашњему булевару, Бертеп примети да ће за мало откуцати четири часа. — 0! рече, треба да се вратимо. II они се лагано примише Малербова булевара. Пошто је оставио девојче, сликар сиђе на тржиште Конкордпје, јер му је ваљало да учинн једну посету с оне стране Сене. Певушио је, хтело му се да трчи, било би му задовољство да скаче по клупама толико се осећао чио. Париз му је изгледао зрачан, лепши но икада. „Збиља, помисли, пролеће на свакога удари новп сјај“. Био је у ономе времену када дух схвата све с више задовољства, кад око внди боље, и као да је упечатљивије и бнстрије, када се има веће задовољство у гледању и осећању, као да је чија свемоћна рука освежпла све земаљске боје, улила више живота у све покрете живнх створова, и препела на нас, као кад часовник стане, све делање осећаја. Прнбпрајући погледом хњљаду заиимљивих стварп, мислио је: — „Па реци да има тренутака кад човек не налази предмет за сликање!“ II осетн да му је ум тако слободап н тако проиицљив, да му се свако уметпичко дело учипи обичпнм, и у њему се заче нов начин изношења жнвота, истпнптијн и самосвојннји. II одједном га обузе жеља да.се врати кућп и ради, те се окрете натраг и затвори у своју радноницу. Ну, чим се нађе сам према започетој слици, оиа ватра што му је мало час палила крв одједном се угаси. Он се осетп уморннм, седе на дпван и бацн у сањарије. Срећан немар у коме је жнвео, безбрижност задовољена човека чије су све потребе утољ>епе, лагано ишчезе из његова срца, као да му је педостајало нешто. Осећао је празиину своје куће, пустош своје велпке радионпце. II онда, погледајући око себе, причини му се да видн како мину сен женске чијемује нрпсуство било драго. Одавна је већ он заборавио нестрнљење љубавиика који очекује долазак своје драгаие, и гле где се,