Delo

ЈАКА КАО СМРТ 45 ненадно, н он осећа усамљеним и пожеле да она буде уза њ, узбуђен као младић. • Домпсао којнјко су се волели чинила га је нежним, па је наилазио, у свему овоме пространоме стану у који је она тако че^тб долазила, неизбројних спомепа на њу, њених покрета, речп њених, њених пољубаца. Сећао се извесннх дана. извеснпх ^ћбша, извесних тренутака; и он је осећао око себе неосетан додир њених минулих миловања. Устаде, нше могао више да се скраси на једноме месту, па опучи ходати и опет размишљајући да је и мимо ову везу што је његов живот нспуњавала, био сам, увек сам. После дугпх часова рада када бн се осврнуо око себе, занесен буђењем човека који се враћао у живот, видеојеи осећао на домаку руку својих и гласа свога само зндове. Морао је, немајући жеље у своме дому и немогући се састати с оном коју воли до смотрено као крадљивац, да проводи своје доконе часове по свима јавним местима где се може убпти време, где се кунује ма какво средство за то. Навикао да нде у Серкл, Цирк, Хиподром, утврђених дана, у Оперу, сејао је своје навике свуда по мало, само да се не би морао вратити кући, где би се, нема сумње, радо бавио, кад би у њој живео с њоме. А другом приликом у извесне часове махните љубави, тако је страшно патио што је није могао отети и чувати поред себе; и када се пак ватра у њему утиша, лако би поднео њихову раздвојеност и своју слободу; а сада му је због тога опет било тешко, као да је наново заволео. II овај повратак љубави нагло га обузе, без икаква разлога, јер је на пољу било лепо време, а, може бити, и што је, мало час, чуо подмлађени глас ове жене. Како мало треба па да се узбуди човечје срце, срце човека који стари, и у коме успомене буде тугу!. Као и пређе, дође му потреба да је опет види, уђе у његов дух и месо грозница; и он поче да мисли о њој. мал’те не као заљубљени младићи, славећи је у своме срцу и одушевљавајући се и сам, не би ли је се више ужелео; и онда се реши, и ако се видео с њоме тога дана, да оде исте вечери и попије у ње шољу чаја. Часови му се отегоше, и, када је изашао да се прихвати булевара Малербова, живи га страх спопаде, ако је не нађе и