Delo

ЈАКА КАО СМРТ 47 одећи и рукама којн се кретаху; и оне су гледале свој посао с оном лаком и ненрекидном пажњом жена навпклпх на овај радЈарсТију што окб прати, а мисао се њиме не бави. П3, четирн кута ове собе, четирп друге лампе од кпнескога порцеЗана, које су држали старински стубови од позлаћена дрвет^Ј^але су на засторе благу и правилну светлост, ублажену заклонима од чипке, пребаченим преко шешира на лампама. Бертен узе ниску столичицу, мајушну наслоњачу, у коју је једва могао да седне, али која му је увек најдража била, што је из ње могао да ћаска с графицом седећи код њених ногу. Она му рече: — Ви сте се, мало пре, дуго шетали с Нанетом по шеталпшту. — Јесам. Брбљали смо као стари знанци. Ја веома волим вашу кћер. Она је потпуно налик на вас. Кад она изговори по неку реченицу, помислио би човек да сте у њеним устима за{Зоравили свој глас. — То ми је муж више пута рекао. Он их је гледао како раде, окупане у светлости лампи, н мнсао која га је често мучпла, од које је патио баш овога дана, немпр услед усамљености његове куће, некретне, безгласне, хладне, ма какво време да је напољу, ма каква ватра горела у каминима и пећима, растужн га као даје, истом први пут, добро сватио евоју усамљеност. Ох! колико би више волео да је муж ове жене, а не њен љубавник! Пређе је желео да је отме, да је одузме од њена човека, да је потпуно украде. А сада је завидео овоме вараноме човеку који је за навек живео поред ње, у обичајима њена дома, у милошти њена додира. Гледајући је, он осети како му је срце пуно минулих ствари које се вратиле н које је хтео да јој искаже. II збиља, њу је волео, чак и више, данас више но бог зна од кад; и та потреба, да јој искаже ово подмлађивање које би њу тако задовољило, чинпла је те је желео да ношаљу девојче на спавање што је могуће раннје. Обузет жељом да остане на само с њоме, да се приближп коленима њеним и да на њих положи своју главу, да је ухватп за руке, из којих ће испасти покривачи за сиротињу, дрвене игле, а клубе вуне ће се откотрљати одмотана конца под коју крајњу наслоњачу, гледао је у часовник, говорио врло мало