Delo

48 Д Е Л 0 и мислпо да нема смнсла навикавати девојчице да пробаве вечерп са старим људпма. Нечији кораци пореметнше типшпу оближњега салона, а слуга, чија се глава указа, пријави: — Г. де Мизадије. Оливије Бертеп уздржа гнев, и када се здрави с инспектором Лених Вештина, осети жељу да га ухвати за рамена п пзбаци. Мизадије је био пун новости: министарство тек што није нало, а сви шапућу о једном догађају на рачун маркиза де Рокдијан. Па додаде погледајући девојку: „То ћу вам доцније испричати.“ Графица иодиже очи часовнику и виде да ће истом откуцати десет часова. — Време је да лежеш, дете, рече својој кћери. Анета не одговори ништа, сави своје плетиво, смота вуну, пољуби матер у образе, пружи руку обадвојицн н нечујно оде, као да је клизила не крећући ваздух у пролазу. А кад она оде: — Да чујемо, какав је то догађај? запита графпца. Тврдило се да је маркиз де Рокдијан, којп се прнјатељски раставио са својом женом, и која му је давала пздржање које је, ио његову мишљењу, било недовољно, пронашао да би га удвојио, ноуздано и необично средство. Маркиза, на коју су по његову налогу мотрили, донустила је да је изненаде на прељуби, те морала да откуии новом сумом кривични претрес што га је нодигао полицијски комесар. Графица је слушала радознала погледа, непомичних руку, држећи на својим коленима прекинути рад. Бертеп, кога је присуство Мизадијево, од како девојче оде, бацало у очајање, паљути се и рече, љут као човек који је то знао, али није хтео ннкоме да говори о тој потворн, да је то гнусна лаж, једпо од онпх срамннх брбљања које светски људи не треба нп да чују, ни да понове. Он се љутпо, стојећи наслоњен иа кампи, срднта лица, као човек расположен да од ове исторнје створи лично питање. Рокдијан му је бно пријатељ, и ако му се могло, по кадшто пребацптп лакомпсленост, не смеју га оптуживати, па чак нн осумњнчпти, за какво стварно сумњиво дело.