Delo

ЈАКА КАО СМРТ 49 'Мизадије, изненађеп и згЗуњен, бранно се, узмицао, пзви— Алп молим вас, каже, то сам чуо мало час код војвот— ко вам Је то причао, свакојако нека жена? — А, не, маркиз де Фарандал. А сликар, нестрпљив, одговори: — Не изненађује ме то с његове стране! Све онеме. Графица се лати посла. А Оливије настави утишаним гласом: — Поуздано знам да то није истина. А није ништа знао, почем је истом овде чуо да се говори о тој ствари. Мизадије се спремао да устукне, осећајући да је положај опасан, па је говорио да треба да оде да посети Корбелове, а у то уђе граф де Гијероа, који је ручао у вароши па се вратио. Бертен опет седе, смрвљен, очајан што се сада не може да курталише мужа! — Нисте ништа чули, рече граф, о страшноме догађају што бруји ове вечери? Како му нико ништа не одговори, он ће даље: — Изгледа да је Рокдијан врло незгодно изненадио своју жену, те је она доста скупо платила ту несмотреност. Онда Бертен, ожалошћеним гласом, с тугом у гласу п покретима, стављајући једну руку на колено де Гијероа, пријатељскнм и благим гласом понови оно што, мало час, као да је бацио у лице де Мизадију. II граф, готово убеђен, срдио се што је лакоумно изрекао једну сумњнву, или бар незгодну, ствар, те се бранио да он не зна и да није крив. II збиља, људи причају толико рђавих и неистинитпх ствари! И, одједном, сви се сложе у овоме: да свет оптужује, сумњичи и пањка с лакошћу достојном жаљења. II све четворо се учини убеђеним, за неки тренут, да је све то ћућорење лаж, да жене немају никада оних љубавника за које их сумњиче, да људи не чине никада оних гадости што им се подмећу, и да је, узевши све у рачун, површина много гора од саме основе. Дело, књ. 39. 4 њзизар се?