Delo

50 Д Е Л 0 Бертеп, којп није више мрзео Мизадија од како је де Гијероа дошао, рече истоме пуно ласкавих речи, поведе гоЕор о стварима које је овај највише волео, подиже уставу своје слаткоречнвостн. А н граф као да беше задовољан, као човек који собом допосп умирење и срдачност. Две слуге, који с-у нечујним корацима дошли по саговима, уђоше и унеше чајни сто, на коме се кључала вода испаравала у лепоме ејајном суду, под илавим пламеном шппритусне лампе. Графица устаде, и с пажњом и старањем што су нам га Гусн донели зготови топли напитак, пружи шољу Мизадију, а шољу Бертену, па се поврну с два тањира сандвича од дебеле црне џигерпце и мајушннм колачима аустријским и енглеским. Граф се приближи покретном столу на коме је било поређаних боца сирупа, ликера и чашица, направи себи грог, па неосетно умаче у споредну собу и ишчезе. Бертен и опет остаде сам с Мизадијеом, и њега опет обузе жеља да изагна овога незгоднога човека који је, како се одушевио, разраколио, сејао нричице, понављао досетке, а и сам их градио. А сликар је, без престанка, погледао на велику сказаљку која се ближила поноћи. Графица виде његов поглед, досети се да он хоће да јо1 каже нешто, и, оном вештином светских жена вичних да нијансама нагласка промене правац говора и атмосферу каквога салона, да покажу ако ништа и не реку, треба ли остати или ваља ићи, она распростре самим својим држањем, изгледом свога лица и досадом што јој се у очима огледала, хладноћу око себе, као дајеотворила прозор. Мизадије осети ову промају што је ледила његове мислп, н не пнтајући се због чега, у њему се јави жеља да се дигне и оде. Бертен из пристојности учини исто. Обојица пођоше заједно, прелазећп оба салона у пратњи графице, која је узаманце разговарала са сликарем. Она га задржа на нрагу предсобља тобож због пекаквог објашњења, а Мизадије је, уз припомоћ собареву, облачио канут. Како је Госпођа де Гпјероа непрестано разговарала с Бертеном, инсиектор Лепих Бештина, пошто је очекнуо неколнко секунада пред вратима на степеницама, која ,је држао отворена други слуга, реши се да оде сам да не би стајао сам са слугом. Брата се лагано-затворише за њим, а графица рече сликар.у савршено слободно: