Delo

52 Д Е Л 0 чело спорнм н нежним пољупцнма, оним дугпм пољупцпма што као да не треба да престану никада. Па се опда погледаше, тежећн да виде па дну својих очију одблесак своје љубави. Он је поверовао мало час да ће одлазак осталога света бити довољан да оствари жељу што се родила још од јутрос у њему, а сада, кад је остао сам са својом драганом, када је на челу осећао топлоту њенпх руку, а на образу, кроза хаљину, топлоту њепа тела, осећао је у себи исту забуну, исту незнану љубавну жеђ, што све даље узмиче. А сада се њему чипнло да би се, изван ове куће, у шуми, зар, где бп били нотпуно сами, без нгде икога око себе, овај немпр његова срца задовољио и утолио. А она ће: — Ала сте дете! Та ми се виђамо, мал’ те не, сваки дан. Он је преклињаше да измисли начин те да дође да с њиме доручкује, негде у околинп Нариза, као што су то пређе учинили у неколико махова. Њу је изнепађивао овај прохтев, који је било тако тешко остваритп сада кад се њена кћи вратила. Па опет ће нокушати, чим јој муж оде у Ронсијер, али то не може да буде пре вернисажа1 који ће бити ндуће суботе. — А дотле, упита он, где ћу вас видети? — Код Корбелових, сутра у вече. У осталом дођите амо у четвртак у три часа, ако будете слободни, а мислнм да ћемо заједно ручати у петак у војвоткиње. — Јест, право велите. Он устаде. — Збогом. — Збогом, пријатељу. Он је стајао не могући да се реши за одлазак, јер скоро ништа није могао да нађе од свега што је хтео рећи, и у његовом уму је било нуно неизреченнх ствари, пренуно нејасних излива који се инсу омакли. Он поповн „Збогом“, и узе је за руке. — Збогом, прпјатељу. — Ја вас волим. Опа се осмехну на њ осмехом којим жена, у једноме трену, покаже човеку све шта му је дала. Уздрхтала срца, он понови и шо трећи иут: — Збогом. II оде. превео с фрапцускога Владислав Росић (Наставпће се) Пр. 1 Ие \егш?уаре — дап пре свечапога отварања изложбе.