Delo

ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ОО никакве везе са слободом, наћи израз слободе, као што заљубљеној души свака ситница спољнег света, која за остале рема никаква одношаја према љубави, може да буде символ љу-брви. И тако је и са осталим идејама и апстракцијама! Свпнберн ј^дц^ико господар над њима да су му оне свакад при руци, да се тако изразим, увек за њ конкретне: оне имају за њ карактер нечег реалног, рех’ би матери.јалног. Мп се мучимо и хранпмо се тугом II ситпмо се данима, које не волимо да гледамо II ноћима, о којпма не бисмо хтели слушатп. Хранити се тугом! Туга та апстрактна. патетична престава за Свинберна је толико материјална да је он споји једним до крајности чулним глаголом. Каснер цптира горње стихове да покаже дајеБиблија оставила трага на Свинбернову стилу, јер налази да је овака свеза патетичног предмета саједним скроз чулним вербумом карактеристична за стил профета. Она је карактеристичну и за Свинбернов стил онда је и то једна црта више, у којој се модерна поезија додирује са примитивном, народном, не спуштајући се на ниво ове, него је уздижућн на ниво културног духа. Крајности се додирују. Примптпван човек види само конкретан свет око себе и оно апстракција што их има везане су за конкретне ствари његова света. РСултуран човек живи у анстракцијама, снага његова духа мери се по богаству његових анстракција, и оне су му тако потребне и тако увек при руцн да добивају за њ карактер стварн, бића, реалности. Тако је на свима пољима духа, па тако је и у уметности. У поезији то значи: оно што је у почетку слика, фигура, метафора постаје конкретно. У почетку се анђели замишљају као деца, по том се замисли да деца заиста постају, претварају се у анђеле. Метафора се реализују. (види о овом Кету Те ОоипшКа: Ргоћ1ете с1и 31и1е). Тако Венера која је само метафора фигура, апстракција идеја, постаје за Свинберна реална, он је домаша чулима својим. Тако он може да каже храни се тугом, тако у његовој песми „Баиз Уепепб“ (хвала Венере), Танхајзер, та.ј грешнп витез, који се после покајања и Рима и папе враћа у Хорзел, својој богињи, Венери, за коју каже: Она се наслонпла на мене, п њена уста Уппла се у моја као душа у тело.