Delo

56 Д Е Л 0 Или у песми баИа 1е зап^ите! Као куга у зараженом граду Што вре1)а и клпче пад својом жртвом, Тако тп, кад љубав бледа рад милостп Дође п пузећ молп да је нахраниш. Или, песми Тгштр1 о! гПте (Триумф времена), тој болној песми пезадовољене, несретне љубави у којој се песннк чисто са некпм уживањем подаје безброј у тужних слика, као што би музичар тражио беезбројне болне акорде, да изрази то једно осећање, тај бол растанка: Моје су мпслп као мртве ствари пздробљене п понете Вртлогом тамо амо у струјп морској. Примера је таквих безброј. Свинберну су апстракције, фнгуре као нримитивном песнику цвеће, и други реални објекти. Он их увек има у изобнљу, и увек су његове идеје оригиналне одн. индивидуалне и његови осећаји дубоки и потекли из душе културног човека. У споменутој еротној песми баНа 1е зап^шпе, поред ретких лепота сваке строфе, наћи ћете и ове две строфе у којима има тако млого душе: Све муке, свп бичеви на земљп Слаби су као пена на песку, У срцу је плепа за богове, Којп расппњу па крст срца, а не руке. Само муке ждеру и троше Мртваца кад живот умре у мозгу; Ал у бескрајпом духу има места За туге бескрајног бола. Или у истој песми ово дубоко осећање, које се додирује са оним Вајлдовим: Сваки убија оно што воли (Балада о редишкој тамнпци) Желео бих да си мртва, моја драга И ја да сам мртав кра.ј твојих погу, као тп. (баНа 1е запедппе). II тако ћете не .једну него много идеја паћи у свакој његовој песми. Он је увек у моменту када мисли његове тону дубоко у свет, у рођену душу, „дубоко као што дубоко у море