Delo

58 Д Е Л 0 Упи се у мене, љуби ме, љуби моје очи, Заспти своје успе љубећп мене! песма се завршује овим складом дисхармонија; овом слашћу бола: О горчпно стварп одвећ слаткпх! 0 угушена песмо голубпце! Крпла љубавп су одвећ лака II као нога паптерова ,је Нога љубави. То осећање љубави, то осећање вечите жеђи, вечитог засићавања и никад не постигнуте ситости да се изразимо конкретним речима, јесте заједничко свима Свинберновим еротским песмама. Оно је на особит начип изражено у његовим „стилнзованом мистеријуму“ како се Каснер изражава у „Маски краљнце Витсавеје“ (Тће Мавсјие о1' 1ће ср1ееп Вегваћее). Витсавеја је она старозаветна лепотица, коју цар Давид, остављеи једном сам са својом чежњом у двору своме виде када се купаше, па је заволи и обљуби и она постаје мати Соломонова и дража Давпду од праве царице. У песми, коју Свинберн зове а пигас1е р1ау и која је израђена на начин старих мистерија евоцпра пророк Натан све краљнце, које су као Витсавеја, које су дакле маска Витсавејина. Ту се јавља Продијада, коју Ирод учини краљнцом и која завршуја овпм речима: Због тог једног пграња моје поге, Ватра се запалп у моје зелено жпто Од једнога мора до другога. Клеопатра чија су уста поробила снагу и речптост целога света н пред чијпм се триумфом смрт клања јер нема довољио гњева. Ту је Мира, којој богови судише да грешном љубављу заволи рођеног оца, п којој тај грех једе душу и крв кзо сузе очи, као ватра дрво. — Ту је Семирамида, којој је пред ноге бачен цео свет п море што је као камен хризопрас јер све то од мање вредностн него она: ту је Месалина, ту Пазифеја, ту Сафо, чија .је љубав слађа него и један облик сласти. Ту су у једном чаробном низу све те велике кћери богиње Венере, кроз које Венера показује своју власт над светом, да је некад од њииих најтренутгшјих ћуди, најситпијих жеља внше зависила судбина света него од чптавнх сила војске и сиаге. Н>пна се љубав иеда осетпти, бар ти што су је осећали нису .је оиевали, јер је њнма живот био сва поези.ја — она се даје