Delo

ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 59 само#сањати и као сан она је посестрима смрти. Пазифеја каже: „од ње не остаје другог семена него смрт“. Тек у смрти се м^Тре њене велике крајности. У њој се највиша срећа упија у крвава уста коби, у њој лепота робује греху и највиша милост издише, умире у рођеној крвп под свнрепом ногом несите и ж&да*Гдне страсти. Свинбернова је љубав демонска, они који хоће у једној речи и да га покуде, називају га сатанистом, као и франпуског песника Бодлера, којега је Синберн веома волео и посветио му једну величанствену песму: „Аме а!с|ие та1е“. Но као што је за сатанисту Бодлера Сент-Бев рекао „да је нашао поезије онде, где је нико није ни слутио“, т;ако се и за сатаннзам Свинбернов може рећи што за њ каже Хаузер: „Свинберн је модерни трубадур који неустрашиво слободно и отворено опева љубав чула, и који је п у самим понорнма еротике впдео одблеске лепоте“. Пример су за то песме каогБез иоуас!е ч Тће Берег. У првој описује како су за време француске револуције по тадањем обнчају свезали једну даму „племенпте крви“ и једног младића простог порекла наге једно за друго па их метнули у чамац и пустили у реку да се удаве. Младић је даму израније волео и сад слави Бога што мују је дао. Поред свега што вас баца у понор еротике ова песма је пуна ненадмашно лепих строфа. У своје време пак била је једна од оних најглавнијих које су Свинберну донеле мржњу енглеске публике. „Лепрозна“ (Тће Берег) такођер открива један понор еротике. Предмет .јој је из једне старе француске кронике (из год. 1505), у којој се описује како једна „племенита госпођнца, Јоланда де Салије“, беше добила ту опаку бољку (ленру), која ју је ужасоо нагрдила. Племенита госпођпца била је ире врло лепа и слатка и имала много драгана. Али у болести је сви оставили, сем негдашњег њеног лакеја, који ју је сад неговао и који .се „несретник, сећајући се велике негдашње лепоте ове жене, наслађивао да је љубн у уста и лепрозна и да је грли слатко и нежно својим заљубљеннм рукама“. Свинбернова се песма бави осоћајима тога несретника („се шаићИс! с1егс“). Пуне Свинбернове еротике, и ако не овако апартне, јесу песме фраголета, „8аИа 1е заи^ите“, „Трпумф времена“, Сафијске строфе, Хвали венере, па оне просто-дивне песме са каквим народним мотивом или рефреном као на пр. „1п 1ће Огсћагс1“ (у воћњаку) са провансалским рефреном: