Delo

00 Д Е Л 0 Ах, боже, боже што је дан већ тако близу! Шта је садржај тпх песама! Он се не може испричати и ако је већппа тнх песама дужа него каква пуна догађаја и крви љубавна балада пеког немачког иесника и немајући таког садржаја, ове су песме ипак пуне као што су пуне сонате Бетовенове и ако ко им зна нспричати садржаја! Аутори су нашли да Свинбернове строфе извиру једна из друге на неки особит начпн. Да, оне извиру једна из друге као што Бетовенови акорди извпру један из другот, ношени једном дубоком мелодпјом чежње и спова, открпвајућн један чаробан свет, са кога ипак не скидају ону интимну, тајанствену копрену као од саме магле, пзаткану из етеричких %кончића уметникове душе. Та копрена која се осећа над Свинберновим песмама и чини их по утиску тако сродне леној музицн, даје им једиу чаробну драж тек наслућене, наговешћене не потпуно откривене лепоте. Његове песме су као она песма скривене птице, која муједогарала чаробну земљу снова у дпвној и већ споменутој му „Балади о земљи снова“ (види превод у мојој трећој књизи песама). Често је цела песма само као пратња једној мелодичној идеји, н што је идеја нунија, раскопшија, то је и пратња. Љубавном напеву ировансалском „Ах, боже, боже, што је дан већ тако близу“, дао је Свинберн једиу неизречно богату интерпретацпју, Строфе су само као пратња томе чежњивом мелодијозном рефрену, и оне се згушњавају, постају пуније до трагичнпх последњпх строфа где страх од растанка превлађује сласт уживане љубави, док најзад смрт — тако блиска свакој љубави, не одјекпе као последњи акорд: „Ја знам Да љубав, сан п смрт иду по пстом слатком звуку“. Тако је у Бога дивна иесма „Растаиак“ (А 1еа\ге-1акт$), која иочиње са речима: Хајдмоте одавде песме моје, опа пас неће чутп! и у којо.ј последње речи тога стиха постају рефрени, управо главном мелодијом, којој су остали стихови као пратња. Само овде н рефреп све више осваја, све се више акцентуира, „Хајдмо одавде, она нас неће чути“, расте но јачини израза, постаје „Хајдмо одавде, она се неће заплакати“, па „она нас не воли“, „не мари она за нас“. По мелодијн и пратња бива силнија, тонови мрачнији, строфе дршћу.