Delo

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 61 Така је песма Ј1у1из, така „Пред растанак“ (Ве1оуе рагНп^) где^Ш ако "Мема рефрена осећате једну основну мелодију, један основни покрет душе, а остало је само као одјек тог покрета, као допуна, декорација. ГЦто још особито даје ово1 поезији музички карактертоје тШ' песме врло често завршују једннм дубоким прегоревањем, често смрћу. Као свака мелодија свом крају, свом престанку тако идеје Свинбернове чезну томе свршетку свега. Свинбернје као ни један други песник опевао смрт. Ва њ она није уништач свега лепога — него је највиши украс лепога, она није за њ ни онај хришћански пут ка милостивом Богу, није обећани ра) и награда бедних овог света. Он је надахнут духом класичних Грка а као њима и њему је смрт — онај велики крај свега, велик и леп јер све што је живо и лепо њему тежи н достиже га. Тој смрти, која је по нашој црквеној песми „без облика без славе нема вида“, дао је Свинберн пуно облика, пуно славе, .јер ју је уздигао у богове, и нуно вида. Он ју је задахнуо љубављу, он јој је дао раскошње боје мора п вртова. II он јој је испевао химну, њој, која је „више него богови који броје дане нашег временог даха, јер ови дају рад и спавање, ал ти, Прозернипо, дајеш смрт“. Сви су стари богови пали, све их победио Галилејац бледи, само је остала Прозерпина, божица подземног царства, јача и од тог новог победиоца („Химна Прозерпина“). „Крај је впше него радост и страх, него животи што се смеју и живе и чезну, од свега тога више је сан који жмури, крај свега.“ Тако се завршује још једна од многих његовнх химни смрти (ЈИсећ). Ваља бити захвалан култури духа, који доводи човека до оваког сазнања смрти. Оно нас чува да у животу не гледамо тренутак игре, нпти царство плача, Оно нашој, европској култури даје велику превагу над старом која је гадно завршила у обожавању живота, нпска и пуста. Ваљало је проћи кроз векове хришћанске негацпје живота, па да се укрсте та два супротна погледа на свет, те две супротне религије и да се измире, да се хармонишу. У тој хармонији смрт је дала жнвоту своју снагу а живот њој своје сенке. Живот је ојачао, а смрт се обогатила новим сенкама, сенима. И тако ојачаном животу дао је Свиндерн свој иеснички трибут, своје снажне песме слободоумља и крепости, своје песмо мору и слободи и своје нежне песме детињства .