Delo

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 63 вечјој мнсли, па и ту ће насти кад се човек врати земљи, кад буде слобода*ћ. ~Но ова висинска поезија, ово узлетање песникових мисли у највшие регпјоне духа и света није још довољно схваћена. Један критичар као Арнолд могао је рећи за Шелија, дајеон „ка(ГЈћ1|ео, који узалуд бије своја сјајна крила у празном простору“. На висинама је празнпна (види напред цитирано место из Патерова портрета Севастијан фон Сторк!). Но тек у, до празнине пространом, простору, тек иа висинама могао је такав песник као Шели раширити своја велика и сјајна крила. Ако се стави питање о лепоти на среду, онда је Шели без сумње много већи у својим висинама, него толики и толики песници који се, са неким страхом од висина који они зову љубавлЈу према земљи и животу, задовољавају да буду славуји каквом ситном филистарском осећању, или други који се шепуре по прашини свакидашњице и у својој незнатностп у својој ниској глади ругају се онима који су жедни висина. Но и кад би био оправдан прекор Арнолдов Шелију он се не би могао применити на Свинберна, јер Свинберн је са подједнаком снагом пловио по висинама-са којом се спуштао у поноре људске душе. Он је крајње дубине еротике приближио највишим виспнама слободе својом великом уметношћу. У том погледу, тј. по ширини скале, по обимности својих идеја и осећаја он један од највећих међу великим песниПима енглескога народа. Бићемо задовољни ако смо овим редовима учинили, да и српски читалац може бар наслутити величину његову, праву и укупну вредност његову можда је за сад у опште и немогуће замислити. Др. Свет. СтеФановић