Delo

84 Д Е Л 0 умерености и крајности) не могу ио само.ј природи ствари бити тако компактне као друге (н. нр. консервативне групе чија се улога но кашто своди на давање отпора акцији првих); ове ће последње самим тим бити нарочито фаворизиране системом Нопсћ-а. На нослетку, ни замерка да систем највећих остатака доводи до те могућности да једна бирачка група има апсолутну већину у својој изборној области па да ипак добије мањину представника у тој области, није толико јака да чини овај систем нерационалнпјим од осталих. Поменуто је да се такав случај може десити кад се бира непаран број 2п -ј- 1 представника а притом се деси да пајача листа добије број гласова којн лежи између (п + I С)) п (п + 1) 0: она тада може добити п нредставничких места, дакле мањину, ма да је она у апсолутној већпни. Али прпметимо да је овде учињена грешка свега за једно представничко место, јер кад би група, о којој је реч, добила п + 1 место, она би имала већину. Међу тим грешка од једпог представничког места као минимална могућна грешка мора се допустити јер се грешке у пропорционалним изборним системима у опште не могу избећи. А кад се грешке за једно место у опште допусте, лако се опет увиђа једпа превага овога система над осталпма: по њему се једној листи никад пе може учинити неправилност већа од једнога нредставничког места. По спстему НопсП-а те грешке могу, као што смо видели, бити и веће. Држимо да је тиме довољно образложено папред истакнуто мишљење: да је од свих до сад предлаганих изборних система по нринципу пропорционалности, норед свих својих недостатака систем највећих остатака ииак најрационалнији н да би се код нас, кад се већ хоће изборни систем те врсте, требало вратитн на систем уведен Уставом од 1888 год. Не мислимо, разуме се, тиме казати да треба за навек затворптн врата усавршењима или упрошћењима која се у току времена буду упела новим рационалним изборним сиетемима и која би н. ир. учинила могућним, развијеиија писменост и развијенији политички морал у нашој земљи.