Delo

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 91 нпчки растанемо, те да помогнемо Мити и Живи, да се излече од м^цавосцг? 1 * ' — Хоћемо, хоћемо, Господнне! — кликнуше деца радосно, у тежњи да поправе раније неправде наношене Живи, па и Мпти. -^„А зар може то, Господине? — упита један радозналко. -^^Може — потврди учитељ. Са Митом ћемо бити брзо готови; код њега је муцавост у зачетку. Са Живом ће, пак, ићи теже и спорије. Али ако будемо сви радили оно што треба, Жива ће до краја ове школске године већ много и много мање замуцкивати но сада, а кроз две трн године једва ће му се муцавост и опажати. — А радпћемо овако: Ја ћу њима двојици давати упутства шта ће они радити, а ви ћете, опет, вршити своју дужност. — Главно је овде, да се Жива и Мита навикну да се не стиде од нас кад стану замуцкивати и да се не плаше да ће бити исмејани. А да би, опет, то могло бити, иотребно ми је да знам, можете ли дати реч, коју ћете и одржати, да нико од вас неће никад задиркнвати и исмејавати ни Живу ни Миту, већ да ћете се, као добра браћа, од срца радовати њином успеху. — Хоћемо, Господине, хоћемо!... — Дајете ли тврду реч? — Дајемо!... Дајемо!... — Јесте ли тврдо уверени, да ћете .је моћи и одржати? — Можемо!... Можемо!... Јесмо!... — Добро! А ако би се когод, нз дуге навике, и заборавио у први мах, остали треба одмах да га спрече. — Хоћемо, Господнне! — А вас двојица, нарочпто ти Живо, треба да радите ово: Пре свега треба добро да учите сваку лекцију, боље но досада, те да је знате као: „Оченаш“. Онда ћете говорптп много тачннје. А говорећи тако тачиије, ви ћете се све впше навикивати на тачан говор, без застајкпвања. — Живо, де очитај „Оченаш“ али без страха и стида! Жива га изговори скоро тачно, са врло мало замуцкивања, као што обично бива са „Оченаш“ код свпх муцаваца — Ето, сад видиш н сам! Сад видите н сви остали, како ^добро научену ствар и кад говори без страха може изговорнти тачно и онај који замуцкује! — Осем тога — нродужи учитељ — морате се обојица навићи да говорите без напрезања, већ