Delo

ЈАКА КАО СМРТ 93 брити. „Ја сувише тражпм, помислп. Немам нрава што се тако мучим". Она отвори свој прозор, да удахне ноћљега ваздуха, и осТаде наслоњена на њему, гледајући месец. Лаган шум је нагна да сагне главу. Оливпје се шетао пред дворцем. — „Зашто је рекао да иде у собу, помнсли; зашто ми није рекао да ће изаћи, што ме ннје позвао да идем с њиме? Оп зна добро да би ме то учинило срећном. На шта ли мисли?“ Та 'помпсао да је није хтео повестп собом у ову шетњу, да му је мплије било да иде сам по овој лепој ноћи, сам, с нигаром у зубима, јер је видела црвену тачку ватре, сам, кад јој је могао да прнчини ту радост и поведе собом. Та помисао да она њему није једнако потребпа, да пе жуди само за њоме, ули јој у душу нову клицу горчине. Таман хтеде да затвори прозор да га внше не ниди, да не дође у пскушење да га нозове, а оп подпже очи и спази њу. Он довикну: — Гле, ви сањате на месечпни, графице? Она одговори: — Да, а и ви, како видим? — 0! ја, само пушим. Она не могаде да се одупре жељи да га не запита: — Што ми нисте рекли да ћете изаћи? — Хтео сам само да попушим једну цигару. После се одмах враћам. — Онда лаку ноћ, пријатељу. — Лаку ноћ, графице. Она узмаче до своје ниске столпце, седе на њу, па се заплака; а њена собарица, коју позва да јој помогне да се свуче, када виде њене црвене очи, рече јој са саучешћем: — Ах! Госпођа ће сутра имати рђаво лице. Графица заспа рђаво, грозничава, мучена мором. Чим устаде, пре но што ће да зазвони, сама отвори прозор и подиже своје завесе да се види у огледалу. Црте лица су јој биле развучене, очии капци подадули, лице жуто; и бол што га због тога осети био је тако јак, да њу сиопаде жеља да каже да је болесна, да лежи у постељн п да се пе покаже до вечери. Онда је, наједном, обузе жеља да отпутује, неодољнва жеља