Delo

92 Д Е Л 0 свпме, као да му је неки добар бог променио душу. „Та.ј добрн бог, мислио је, требало је да ми н тело мало измени, и да. ме мало подмлади“. Од једанпут, спази Жилиа који је вребао нешто у једноме честару. Он га зовну, и када пас дође и мету под руку своју лепу главу с дугим кудравпм ушима, он седе у траву да би га боље миловао, на му је тепао, леже га на своја колена, п разнежившн се гладећи га, пољуби га,' као што то чине жене чија се срца свакп час разнежавају. После ручка, место да изађу као прошле вечерн, нроведоше вече у сало^у, као једна породица. Графица ће на једанпут: — Ипак ће ваљати да отпутујемо. Оливије узвикпу: — 0! не говорите још о томе! Ннсте хтели да одете пз Ронсијера док ја нисам дошао. Тек што сам дошао а ви мислите -само на то како ћете умаћи. Али, пријатељу, каже она, не можемо сви троје остати овде дуго времена. — Не дуго времена, алп којн дан. Колико сам пута остајао код вас читаве недеље? — -Јесте, али у другим приликама, тада када је кућа била отворена целоме свету. А Анета ће, лукавим гласом: — 0, мама! још само који дан, два — три дана. Он ме тако лепо учи да играм тениса. Нстина љутим се кад губим, али сам врло задовољна што сам учинила леп напредак. Тога истога јутра, графица је намишљала да продужи чак до недеље ово тајанствено бављење пријатељево, а садјехтела да се иде, не знајућп рашта. Овај дан, за који се надала да ће бити веома леп, остави јој на души неисказан бол, безузрочну слутњу, упорну и нејасну као какво предосећање. РСада би сама у својој соби, нспитивала се, чак, одакле јој тај наступ сете. Да ли је претрпела какво неприметно осећање чији је додир бно тако неосетан да га се ум не сећа, али чије дрхтање остаје на најосетљивијим жицама срца? — Може бити. Које? Она се сети неких непријатности у хиљаду нијанси осећања које је претурила, јер је сваки тренут доносио своје! Али, оне су биле, збиља, толико ситне да је ннсу могле овако обесхра-