Delo

ИЗ ЗЕМЉЕ НЛАЧА 97 каоцу, отави и испашп; а распјевавао се, као кад љети изнад зреле пшенице више свога гннјезда шева кружи и ћиликће. Не зна човјек ,који је од кога одвојио нп једрином, ни здравином, ни љепотом, нн памећу, ни вјештином, ни гиздавошћу, ни поштењем, ни ваљаношћу, ни снагом. Оба једнаци као два фишека од једне пушке а у једној кулети. И, чини ми се, сва нм је разлика у томе што је Крсто плав и дугпх образа а Мујо црнпураст и обла лица. Па, како им је судбнна срећу и нафаку на једне исте теразнје измјерила, то им досуди и да се у једно и исто доба загледају оба у своје двије комшинице: Мујо у мухамеданку Сафиру а Крсто у хришћанку Стбју. А бегенисале и оне њих, па, младост као младост, шта ће друго, но, кад-год им се укажи згода, ћбсај и ашикуј. II тако им пролази вријеме из дана у дан. Очекивали су само подесннју прилику па да се заруче; а од прстеновања до свадбе млад момак златном јабуком, а млада вјереница везеним јаглуком може врло лако дотурити тако је то близу. По едоговору, требало им се обојицп оженити у један исти дан — Крсто прије, а Мујо послије подне. Крсто би био барјактар у Мујовим сватовима, а Мујо ђевер уз Крстову невјесту; просвадбовали би заједно, а у једно би исто вријеме и медене часове проводили. Али, баш кад најмарљивије п најчежњивије сабираху пиљак по пиљак, бисер по бисер и алем ио алем, да зиђу и озиђу чаробну зграду своје брачне среће, дође им позивка за асентацију. Као да их небесно вријеме тресну по потиоку — тако им то би. Бјежали би куд било..., али зар да оставе своје миле и драге? Та им мисао посави врат под јарам, и они одлуче: да витешки издрже све што пх снађе, па шта им Бог да. На дан прије но што су имали поћи у Мостар. Крсто се састане са Стојом у густом гају поред ријеке, и каже јрј да га зове ћесар у солдате, и да мора или ићи нли бјежати с главом по свијету. Стоја брнзну у плач па се залппта као мало дијете. — Стојо, ббја!... — Ој!... ^ — Ако м’ ове швапске пбгани оћерају сјутра пут Беча, V ли ме ти чекат' за три године?... заучиње карнн драган. — До гроба, златане мој! Очију мп,... младости ми,... тако ми среће и напретка и свега и овог и оног свијета!... заклиДело, књ. 40. I