Delo

98 Д Е Л 0 њаше се лијепа ђевојка; па му паде на прси јуначке, обисну му о врат и обасу га пољупцима као мајка чедо ири сисама. — Е, онда не хајем, и лашње ће мн бит’ па да ћу све црно трње врћ’... грашну се Крсто, па се постара да јој пољубачки зајам истога часа што поштеније врати. Пстога дана и Мујо је са својом Сафиром ашиковао и опраштао се. Тамо у зеленом, засађеном воћем и иоврћем и ишараном најљепшим бокорима китњастога цвнјећа, ђулистану, под расцвјетаним јабланом, на ком прикривенп булбул пребраја уздисаје и откуцаје њихових млађахних срдаца, стајали су осамљени и прислоњени једно уз друго Мујо и Сафира. Мујо је дрхтао, Сафира се гушила у сузама. — Па зар &ораш ић', зумбуле мој?... муцала је дражесна хајкуна. — Морам, злато! Сила рушн земље и градове, а камо ли менекане да не освоји... уздахну Мујо. — Али чуј, срце моје! Валај, да ти право кажем, и нпје ми толико тешко што м' ови пексијан ћера чак у Беч, да му, бива, цару измећарнм, колнко што ме тишти наква слутња, џанум, да се Ја и ти никад више нећемо впђет’? У Алаховој је руци наш талих, па таман што нам да!... — Јух, јаране, шта зборпш — за свеца Мухамеда! Дина ми ћу прпје скочит’ у Неретву, него што ћу с’ ичијом назват' освен твојом — ако је до тога те што хесапиш. Но, валај, н мепи к’о да стотине ченђела сжубу џнгарице а стотине игала боду срце са свијех бутум банада — и сами Алах може навит’ да издобри!.. додаде кићена ђевојка, па опклопи руке око Муја. Пољупци зачесташе, као да су на прагу вјечности иа дијеле жељу на вјекове. Оно, у неку руку, па и бјеху неђе ту. Сјутра-дан у Мостару међу стотинама кршних синова поносних херцеговачких гора внђаше се и Крсто са Мујом. Кад би им распучио груди каквим мађионичкнм пињелом, нашао бп унутра обојпци по гуку јада, црну као зифт; а, овако гледајући нх, мислио би да иду у сватове — тако су наређени, зрачна ока н поносита држања. Ко би им ближе пришао, опазио бн: да Крсто не чује добро на уши а да је Мујо у десној руци чурук. — Откуд то наједном?... питахуимсе шапатом познаници н осмјехиваху између себе на шехиретлук им и досјетљивост .